Мухаремов пут до популарности није био ни мало лак. Његов отац, који је био први учитељ Ром, имао је велику улогу и утицај на његово сазревање како у пољу науке, тако и у музици.

Сербезовски је говорио о првим корацима у својој каријери.

- Осамнаеста година је била судбинска година за мене. Било је неко такмичење „Микрофон је ваш“, Радио Скопље. Ми смо закаснили на конкурс и нисмо могли накнадно да се пријавимо, али тата није одустао. Отишао је својим пријатељима политичарима, они су му рекли: „Ти нам донеси једно хиљаду потписа, петиције од Рома, ако успеш, примићемо га иако сте закаснили, онда ћемо морати.“ За сат времена скупио је 20.000 потписа. На крају сам победио на том „Микрофон је ваш“. Прва награда ме је обрадовала пуно, Златно перо сам добио, поклонио сам је тати, што је најнормалније, али нисам знао за другу награду, која је била судбина, мој путоказ. Друга награда за победника је била снимање плоче у Београду, за РТБ, Радио-телевизија Београд. И то сам био ја - присетио се и додао:

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

- Сутрадан смо већ почели да пробамо с Кочом Петровским, оркестром Радио Скопља. Дошао је тата, он је био вођа пута, водио је Роме из махале у Истанбул и рекао: „Чујем да си почео да пробаш.“ Ја кажем да јесам. „Па“, каже, „на ком језику певаш?“, ја кажем: „На циганском“, а он ће: „Не, никако.“ „Зашто?“ „Не ваља“, каже: „то је лимит, лимитирано.“ „Па шта да радим?“, питам: „Па прошири то.“ Ја предложим да певам на македонском језику. „Не ваља“, каже: „И то је лимит, али мало проширено.“ А онда шта? Не знам шта. Он каже: „Има да певаш на српско-хрватском, да те свако у Југославији разуме и тада ћеш постати врло популаран.“ Послушао сам га, наравно, али сам га питао ко ће писати текст. Каже: „Ја ћу да се побринем за то.“ И он је све средио и отишао за Турску. Ја сам дошао у Београд. Тада су били они микрофони једно шест пута виши од мене. Па смо морали да ставимо сто, па једна столица, па док стигнем висину тог микрофона. Тако сам снимио „Црнокоса Хатиџе“ и вратио сам се у Скопље. После десет-петнаест дана, добио сам један телеграм од Радио-телевизије Београд, позив за Београдски сабор, да учествујем с том песмом. И, сад, мој тата се сложио са тим. Због тога је купио телевизор, да гледа читава махала, то је око 50.000 Рома. Кад сам се вратио, направио сам већ своје име, умем мало нескроман да будем, ретко ко је имао такву популарност.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: