Патентирао је многе многе изуме, укључујући обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, као и феномен електромагнетне резонанце. Многе од тих иновација постале су темељ модерне електронике, тако што су омогућиле пренос електричне енергије у облику какав данас познајемо.
Још 1926. године, Тесла је описао уређај који неверојатно подсећа на данашње паметне телефоне. Предвидео је да ће људи носити мале уређаје у џепу који ће омогућавати комуникацију на велике удаљености. Данас, смартфон технологија је постала неизоставан део наших живота, точно како је Тесла замислио.
Био је опседнут идејом бежичног преноса енергије и информација. Његов пројект Wardencluffe торња, иако никад није довршен, представљао је визију света сa бесплатном електричном енергијом доступном свима.
Фото: Википедија
Данашњи Wi-Fi и бежично пуњење телефона само су делић онога што је Тесла замишљао.
Такође, предвидио је да ће 21. век донети радикалну промену у приоритетима друштва. Веровао је да ће земље више улагати у образовање него у ратовање, те да ће научна открића постати важнија од политичких сукоба.
Прочитајте још
Шта ће се догодити 2100. године?
Што се 2100. године тиче, Тесла је предвидео да ће тада наука у потпуности преузети контролу над развојем људског живота.
Фото: Профимедиа
Док је природа некада обликовала опстанак кроз борбу за преживљавање, Тесла је веровао да ће цивилизација, вођена саосећањем, увести методе које ће очувати живот, али и смањити број оних који нису прилагођени за друштвену заједницу.
Предвиђао је да ће криминалци и особе с менталним потешкоћама бити стерилизовани, а склапање брака постаће строго регулисано за оне који нису способни да одговорно одгајају децу.
Такође, веровао је да ће хигијена и телесна култура заузети средишње место у образовном систему, а Министарство за хигијену и телесну културу сматраће се важнијим од Министарства одбране.
Исто тако, стимуланси попут кафе, чаја и дувана, према његовом мишљењу, с временом ће постати прошлост, док ће природна храна, попут млека, меда и житарица, постати темељ људске исхране.