О дешавањима на сахранама широм наше земље настају приче које се деценијама преносе од уста до уста, а врло често се деси да неки обичаји заиста фрапирају људе. Међутим, постоје и они које чинимо због неизмерен љубави према особи која је преминула, а нисмо свесни да тако призувамо велику несрећу.

- Ако у року од годину дана премину две особе у истој породици, то је по снази магије недовољан број, те ће морати да дође до целовитости, тј. до умирања и треће душе. Ожалошћени, како би се спасли трећег губитка, у ковчег стављају лутку као симбол супститута трећег покојника - објашњава за Курир етнолог Бојан Јовановић.

Фото: Shutterstock

 

 

Обичај даривања новца

Задржао се у нашим крајевима до дана данашњег, а преузет је давно из грчке традиције. Стари Грци су веровали да покојници морају да плате чамџији Флегију да их превезе преко реке Стикс, где би започели загробни живот.

Опстајање тог чина у данашња времена може се посматрати кроз призму практичних разлога, а то је новчана помоћ породици онога који је преминуо.

Дуго су се имућни људи у селима сахрањивали са златом. По веровањима, њима је злато било неопходно да плате пут то раја, а породица се увек труди да одвоји најбољи комади злата. Али онда су временом лопови почели да скрнаве гробнице како би се дочепали златника, па се тај обичај из тог разлога све мање практикује.

Фото: Shutterstock

 

 

Стручњаци сматрају да су ови обичаји са становишта традиције настали под утицајем митова и посебно су приметни током припреме покојника са сахрану, када се у његове џепове убацују многе личне ствари, али и "корисне ситнице", као на пример чешаљ, да би и на оном свету могао да води рачуна о својој уредности.

- Обичај је да се покојнику у близини нађу парице да би, по веровањима, имао да плати "пут до оног света", а поред тога се стављају личне ствари, па то некада може бити и ручни сат или, на пример, штап на који се ослањао - каже Јовановић.

А шта никако не сме да се ставља?

Према српским обичајима, у ковчег не треба да се стављају породичне фотографије, јер се верује, што нам потврђује и етнолог Јовановић, да ће бог заједно са душом умрлог са собом у вечни живот повести и оне који су на фотографији, а још су живи. Тиме би била доведена у опасност породица преминулог.

(Стилл)

БОНУС ВИДЕО: