Са великом тугом, она се након толико година присетила свега кроз шта су она, њена сестра Инди Арадиновић и мајка прошле.
- Он је живео са нама буквално шест месеци пре него што је преминуо... Нисам хтела да понесем ниједну његову фотографију управо због мајке, јер не желим да јој будим та нека осећања. Не желим генерално никакву врсту сажаљења да стварам код људи, али ћу бити потпуно слободна да ти испричам - почела је и наставила:
- Мојој мами су у Центру за социјални рад једном приликом рекли да је најбоље за нас, здраву децу, за сестру и мене, да он буде у дому. Она га је у једном периоду живота, када је био мали, одвела, али није имала срца... није могла да га остави тамо и вратила га је - искрена је била Едита.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Он је заиста имао тежи облик Дауновог синдрома, био је јако захтеван. Пред крај његовог живота морали смо да га одведемо, јер му је тада била потребна константа медицинска помоћ. Био је некако снажан, јак. Једним ударцем је могао да удуби фрижидер. Кад га је нешто болело, није знао да се изрази, па је ударао главом о зид, направи себи рану - испричала је певачица својевремено за Републику.
- Моја мама је нас одгајала у шеснаест квадрата. Нас петоро у шеснаест квадрата. Мама је после добила дозволу због брата да се то прошири - рекла је Арадиновићева за "Разотркивање".