Бундесвер тренутно опрема своју прву дивизију за пуну оперативну спремност. Очекује се да ће 10. оклопна дивизија успоставити неку врсту напредне приправности ове године. У овом тренутку, у случају војног сукоба, у најбољем случају, само би део дивизије био спреман за акцију, наводи ФАЗ.
Због уштеда направљених након завршетка Хладног рата, немачка војска се смањила. Бундесвер тренутно има нешто више од 300 тенкова - од којих је само трећина у функцији. Године 1992. било их је више од 4.000.
Број хаубица је такође нагло опао – 1992. године било их је више од 3.000, а 2021. године само 120.
У јуну 2024. године Франк Хаун, тадашњи шеф компаније КНДС, рекао је: „Још увек можемо да бранимо Аугсбург, али Минхен и Берлин више не могу да се бране“. Немачка стога може да зависи од партнера, посебно од америчких војних јединица које су тамо стациониране.
Фото: Профимедиа
У Немачкој тренутно има око 38.500 америчких војника, од којих је 14.000 на ротационој основи. Ту је и око 10.000 војника америчког ваздухопловства. Рамштајн је дом највећег објекта америчког ваздухопловства ван Сједињених Држава, док је Ландстул дом највеће америчке болнице у иностранству. Према Европској команди, свака јединица која је послата у Немачку је „спремна за борбу“, што значи да може одмах да буде распоређена.
Прочитајте још
Међу америчким јединицама стационираним у Немачкој истиче се 2. оклопни коњички пук у Баварској, потпуно оперативно способан. Ова америчка јединица има око 5.000 војника и више од 300 оклопних транспортера Страјкер. Поред ових америчких јединица на активној дужности у Немачкој, америчка војска је предузела додатне мере предострожности за могући сукоб.
Фото: Профимедиа
На пример, 405. бригада за теренску подршку је одговорна за одржавање шест депоа у Европи. Два су у Немачкој, у Манхајму и Дулмену. Сваки од складишта може да прими комплетну опрему оклопне борбене бригаде. У Европи тренутно постоје два овако опремљена складишта, једно у Манхајму и друго у Пољској. Број оперативних борбених тенкова које америчка војска централно складишти на једној локацији у Немачкој је отприлике једнак броју целог Бундесвера.
Фото: Профимедиа
Немачка не би морала да се ослања на САД само у случају сукоба, већ и када је реч о његовом спречавању, посебно у смислу одвраћања. После Хладног рата, Сједињене Државе су повукле све копнене нуклеарне ракетне системе домета између 500 и 5.500 километара из Немачке. Међутим, у јулу прошле године, канцелар Олаф Шолц и тадашњи председник САД Џо Бајден договорили су се да такве системе врате Немачкој. Још није одлучено где ће тачно ракете бити стациониране.
Фото: Профимедиа
Од новог председника САД Доналда Трампа зависи и будућност америчких војника у Немачкој. Непосредно пре краја свог првог мандата 2020. године, најавио је да жели да повуче 12.000 војника из Немачке, укључујући 2. оклопни пук. Џо Бајден је одмах поништио ову одлуку по преузимању дужности.
Трампов тим још није објавио никакве званичне планове у вези са америчким трупама у Савезној Републици Немачкој за нови мандат, али наводно постоји могућност повлачења око трећине америчких трупа из Европе.
БОНУС ВИДЕО:
(Вечерњи лист)
