Пре сада већ пет година Маја Оџаклијевска је ужурбаност Врачара заменила идиличном кућицом надомак Београда, где је угостила екипу емисије “ТВ лица као сав нормалан свет”.
- Мој животни сан је био да имам кућицу у цвећу, буквално кућицу, нисам грандоман. Осим тога, у овим годинама много је лакше чистити малу квадратуру. (смех) Пресељењу је допринела и моја вечита жеља да сам у некој изолацији. Ја нисам друштвено биће, морам то да признам, стицајем околности сам се бавила професијом која подразумева друштвеност - поверила се легендарна певачица Тањи Петернек.
Разлог више да стан замени кућом са двориштем био је и Мајин унук Лука (15), аутистични дечак који је до 2022. године живео са баком. Прво што је урадила када се преселила било је да Луки направи љуљашку.
- Препознала сам аутизам код њега кад је имао две године. Прво се крио тамо где је мрачно, углавном испод стола или испод јоргана, а на додир би вриштао. Често је имао хистеричне нападе. Заправо, ја сам их тако доживљавала.
Да бих касније схватила да се у његовој глави дешава нешто што би га нагнало да изгледа као да је бесан. Имао би нападе до зацењивања, на крају би дете помодрело. Страшне су то ствари, требало је изборити се са тим - искрено је признала Маја Оџаклијевска.
Прочитајте још
- Пошто ћерка то више није могла да поднесе, одлучила сам да преузмем бригу о Луки. Чинило ми се да и даље имам огромну количину љубави коју могу да дам и, ето, даћу је њему, јер му је преко потребна. После извесног времена почео је да се смирује. Скоро пет година сам била са њим. Тек сам га прошле године “проследила” мами, рекавши да једноставно више немам физичке снаге.
На питање, каква је веза између баке и унука, Маја је одговорила:
- Савршена. Кад му преко вибера кажем “где је мој принц”, он развуче осмех, па се радује. Нажалост, невербалан је, али толико тога каже са два осмеха и три погледа, да се слатко испричамо. Осећамо се и преко музике. Нас двоје највише волимо да заједно слушамо Моцарта. То је прелепо. Имам један снимак који често пуштам, а на њему се види као он пева уз ту музику. Много је сладак.
Пожртвована бака, која има и четворогодишњег унука Константнина, казала је и да јој је срце пуно туге што не може више да помогне Луки.
- Понекад пожелим да имам чаробни штапић који ће му помоћи да крене у свој живот. А онда помислим, а шта је у суштини жвиот, пун је негативности, агресије, мржње. Можда је боље за њега што живи у свом свету бајки и илузија, коју му ми као породица пружамо. Заштићен је од свега што друга деца преживљавају, јер ми као родитељи нисмо успели да нашој деци обезбедимо животну сигурност. Можда је и боље што је Лука негде далеко, а опет близу оних који га највише воле.
Маја је признала и да размишља да унука да у дом. О томе шта ће бити са Луком одлучиће Центар за социјални рад.
‒ Суштина је да ја све мање могу да удахнем његову енергију. Некад и останем без даха. Толико се узнемирим кад је он узнемирен... То себи не смем да дозволим. Сваки пут кад он има напад ја сам једним кораком ближе земљици. Што се мене тиче, волела бих да свој живот завршим поред ћерке и унучића, али ако будем деци баласт, свакако ћу се помирити са чињеницом да ћу отићи у старачки дом.
(Hello)
БОНУС ВИДЕО:
