На сахранама широм Србије често настају приче које се преносе генерацијама. Многи од ових обичаја остају дубоко укорењени у традицији, али неки од њих могу да изазову изненађење, па чак и несрећу.

Иако многи обичаји произлазе из искрене љубави према преминулим особама, важно је бити свестан могућих негативних последица тих традиција. Према етнологу Бојану Јовановићу, ако у року од годину дана премину две особе из исте породице, сматра се да је то недовољно снажан број по законима магије.

У том случају, како би се спречио трећи губитак, породица ставља лутку у ковчег као симбол трећег покојника. Овај обичај је дубоко укорењен у традицији, али често изазива пометњу међу људима.

Фото: Shutterstock

 

 

Један од најпознатијих обичаја је даривање новца. Овај обичај потиче из грчке традиције, где су веровали да покојници морају платити чамџији Флегију да би прешли реку Стикс у загробни живот. Овај обичај опстаје и данас, али претежно као практичан начин помоћи породици преминулог.

Још један интересантан обичај био је сахрањивање имућних људи са златом, верујући да је злато потребно за пут до раја. Међутим, с временом су почели да се појављују крађе гробница, па је овај обичај постепено нестајао.

Током припреме покојника за сахрану, често се у његовим џеповима стављају личне ствари, као што су чешаљ, ручни сат, па чак и штап, како би на оном свету могао да се брине о свом изгледу. Верује се да ће ове ствари помоћи покојнику у животу после смрти.

Према српским обичајима, у ковчег се никако не смеју стављати породичне фотографије. Верује се да би то могло изазвати несрећу и повести живе чланове породице у вечност заједно са преминулима.

Овај обичај има дубоко укорењено значење и требало би га поштовати како би се сачувала сигурност породице.

(Ало)

БОНУС ВИДЕО: