Бидермајер представља још један симбол брачне среће.
Због тога свака будућа млада избору бидермајера поклања много пажње, обично она одабере свој омиљени цвет и на тај начин венчању се даје лични печат и симболика.
Бидермајер се прави од свежег цвећа, са непарним бројем цветова. Пупољци симболизују нови живот (плодност), расцветали цветови представљају напредак и брачну срећу, а избор врсте цвећа даје лични печат младенаца. Пошто цвеће у свим културама симболише живот, плодност, лепоту, не чуди што се обичај ношења бидермајера поштује у целом свету.
Фото: Профимедиа
У средњем веку веровало се да додиривање младе и цепање дела венчанице доноси срећу и скори брак. Стога, да јој не би уништиле венчаницу, нека мудра млада се досетила да до тада укорењено цепање делова венчанице замени бацањем букета неудатим девојкама. Тако је започета традиција која је опстала све до данас, а развојем филмске индустрије, популарне литературе и под утицајем медија још више испромовисана и прихваћена.
Венчани букет на церемонији венчања постоји много дуже него што би нам се на први поглед могло учинити. Наиме, верује се да се обичај који говори о томе да млада држи букет цвећа у рукама, појавио још пре много векова, па чак и пре нове ере. Но, тада су се у венчаном букету налазиле посебно одабране биљке за које се веровало да имају магијска својства. То нам говори да се младин букет у свадбеним ритуалима употребљавао с јасном намером.
Тако на пример, код старих Грка, Римљана и Келта, млада је морала носити око врата огрлицу од лековитог биља , како би се будући супружници заштитили од злих духова. У средњевековној Европи, невестама је било наређено да на венчању цео дан носе венац белог лука. Тада се веровало да оштри мириси зачинског биља имају моћ да од младе отерају зле силе.
Фото: Shutterstock
У старој Грчкој, девојке су на венчању у коси носиле венчиће од исплетених дивљих бршљана, као симбол вечне љубави. У Шпанији, венчање није могло да прође без декорације дизајниране од агрума, који су млади обећавали дуг и срећан брачни живот. Али, прави бидермајер, сличан оном ког и данас знамо, појавио се у рукама младе тек у 19. веку у Енглеској, на венчању краљице Викторије.
Обичај бацања било чега преко рамена спомиње се још у средњевековним записима. Па тако, што се тиче бидермајера, стоји да ће се девојка која га ухвати удати пре нове године, јер се према веровањима сматра да је то свадбена амајлија која доноси срећу. Касније је постепено овај обичај претворен у традицију бацања бидермајера, која је преживела све до данашњих дана.
Фото: Профимедиа
Симболика бидермајера је срећа и плодност, а чин бацања букета представља преношење среће другима. Обичај ношења и бацања невестиног букета задржао се вековима и један је од централних догађаја на венчању. Неудате младине и младожењине пријатељице и рођаке окупљају се у намери да ухвате бидермајер, јер се верује да ће она која га ухвати бити следећа невеста – а и зато што је бацање и хватање букета забавно и на многим венчањима представља највеселији и најспонтанији моменат, пише Еспресо.
Врло често невесте наручују и два бидремајера, један који ће сачувати за успомену и један који ће бацити. У зависности од локалних и породичних обичаја, бидермајер ће купити невеста, или свекрва, младина кума, а понекад и девер. Уколико бидермајер падне на под током бацања, тј. ако га не ухвати ни једна девојка – верује се да млада и младожења неће имати среће у браку.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
