Драган Гаги Јовановић је одржао потресан говор на комеморацији колеги и пријатељу Дејану Матићу, а на крају се и расплакао.
- Драги мој господине Раскас, моја Офелијо, Црвенкапо, драги мој Носати, Маестро, пријатељу, Мато, Кугуаре, куме... Кад смо половином 80-их година пронашли испод стола или под столом наше кафане Мањеж тајне списе господина Т. Кугуара, у којима је стајало упутство за игру неке нове, другачије, кугуар комедије, ала смо се наиграли... Више од хиљаду пута на сцени, десетине серија и филмова, телевизијских емисија...

Фото: Принтскрин/Jutjub/Moj Rodjak
Доста смо урадили. Можемо бити поносни. Радили смо у најгора времена, борили смо се за корицу хлеба, играли смо за 10 марака, али са том енергијом прошли смо као да смо живели негде у рају. Знам да си сад у првом реду неког балкона горе и да уживаш у овој мојој нелагодности, као кад ми уместо "Господине Кроксон, то је немогуће", кажеш "Господине Кроксон, то је меногуће" и онда ме гледаш како ћу да се снађем.
Да изгурамо нешто своје, били смо храбри. Наш професор је на премијери нашег дипломског испита устао и викао усхићено "Ово су моји студенти!" А пре тога нам је рекао да смо упропастили Марсила Ашара, али успели смо, изгурали смо, направили смо нешто другачије, нешто своје.

Фото: АТА имагес
Хвала ти за сву радост, за подршку, уживао сам делећи сцену са тобом. Почивај у миру и нека ти је вечна слава - рекао је Гаги Јовановић који је заплакао због губитка блиског пријатеља и колеге, а након ових његових речи сви присутни у сали су плакали.
Дејан Матић рођен је у Београду 24. фебруара 1963. године. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића.
Врстан комичар бастеркитоновског типа, подједнако изражајан и у драмским улогама, Дејан Матић одиграо је преко педесет улога у театрима, а епизоде које је остварио на филму и телевизији обележио је незаборавни шарм. Посебно се памти "Мој рођак са села".
БОНУС ВИДЕО: