К-129 је била подморница Пројекта 629, првог модела совјетских подморница наоружаних балистичким ракетама. Крајем фебруара 1968. године, подморница је испловила на рутинску патролну мисију у северни Пацифик, северно од Хаваја.
Међутим, већ 11. марта изгубљен је сваки контакт са подморницом, а није стигао ни уобичајени радио-сигнал приликом преласка 180. меридијана.
Совјетска команда испрва није сматрала да је ситуација сумњива, али након две недеље тишине, послата је наредба да се подморница јави отвореном комуникацијом, без обзира на околности.
Када ни тада није успостављен контакт, совјетска флота започела је опсежну потрагу која је укључивала бродове и извиђачке авионе. Претражен је северни део Пацифика у потрази за траговима нафте на површини, што обично остаје иза потонулих подморница, али потрага није донела резултате.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Како су Американци открили локацију К-129?
Америчка морнарица, приметивши појачану активност совјетске флоте, одлучила је тајно да се укључи у потрагу. Коришћењем СОСУС система за надзор звука, амерички стручњаци су анализирали снимке из 11. марта и открили необичан звук који је подсећао на снажну експлозију или имплозију.
Прочитајте још
Комбиновањем података са више акустичких сензора и прорачуном кашњења сигнала, морнарица је успела да одреди локацију несреће са прецизношћу од пет миља (око 9 км).
Фото: Википедија/Јавно власништво
Пројекат "Азориан" - тајна операција ЦИА-е
После детаљног снимања олупине К-129 на дну океана, ЦИА и команда морнарице осмислиле су план за проучавање подморнице. Како би се план спровео, било је потребно конструисати специјални брод, „Hughes Glomar Explorer“, који је формално регистрован као геолошки истраживачки брод. Брод је био опремљен јединственим уређајем, познатим као „Клементина“, за извлачење олупине.
У јулу 1974. године, „Glomar Explorer“ се позиционирао изнад олупине подморнице К-129. Кранови су почели да спуштају „Клементину“ на дно океана, где су њене огромне „канџе“ заграбиле предњи део подморнице и започеле извлачење.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Шта је пронађено у олупини подморнице
Током подизања, један од делова уређаја се поломио, што је довело до губитка 30-метарског фрагмента подморнице, укључујући задњи део и торањ са ракетним лансерима. Међутим, „Клементина“ је успела да извуче 12-метарски сегмент прамца.
У прамцу су пронађена два нуклеарна торпеда, техничка документација, као и тела шест морнара. Тела су идентификована, након чега је за њих организована поморска сахрана у складу са морнаричким ритуалима.
Узрок потонућа К-129 остаје мистерија, иако постоје различите теорије. Коначно објашњење вероватно ће дати будући подводни археолози након детаљног истраживања олупине.
Иначе, K-129 је, као део Пројекта 629A (NATO RN: Голф II), била подморница на дизел-електрични погон у Совјетској Пацифичкој флоти, једна од шест стратешких балистичних ракетних подморница Пројекта 629 прикључена 15. подморничкој ескадрили са седиштем у Морнаричкој бази „Рибачиј” — под командом контраадмирала Рудолфа А. Голосова.
БОНУС ВИДЕО:
