Дипломирао је режији на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Редитељску каријеру почиње у Телевизији Београд, практично од њеног оснивања где је као асистент Радивоја Лоле Ђукића радио прву хумористичку серију "Сервисна станица" још 1959. године, односно током 70-есетих година прошлог века шоу емисију "Образ уз образ" са Миленом Дравић и Драганом Николићем.
Када се осврне на детињство, највише се сећа родних Дубрава.
Фото: В. Данилов
- Од свега што ћу овде рећи, могу да гарантујем само за неколико следећих чињеница: рођен сам као седмо дете Маре и Ђорђе Шотре. И чега се прво сећам? Дубрава, наравно, родних Дубрава. То је предео у троуглу између Стоца, Чапљине и Мостара. Крај је обрастао ниским храстом, дубом, како су говорили наши стари, и отуда Дубраве - говорио је Шотра, те се осврнуо на дом:
- У Дубравама је Тријебањ, у њему село Козице, у Козицама махала Дудовине, а у Дудовинама наша два чардака, горњи и доњи. У приземљу горњег чардака кувало се и обедовало, а ту се често чула сингерица моје мајке Маре. Спавали смо сви заједно у овећој соби на горњем боју. Родитељи у кревету, деца на поду, наравно. Доњи чардак је мало ниже, на доњој страни невеликог дворишта. У приземљу је ђедо држао дућан. Кад њега више није било, отац се вратио из Метковића где је учио месарски занат и одржавао дућан од двадесет прве до велике кризе. У соби на горњем боју спавали су само гости. Ту је спавао и „филанц“, то јест финанс, чиновник државног монопола који строго контролише узгој дувана - говорио је чувени редитељ о свом одрастању.
Прочитајте још
Иако нису била лака времена, детињство памти по лепим стварима.
- Кажу да сам био болешљив, па сам касно проходао. Сећам се кад је са Поплата дошао ђед по мајци Митар и дао ми штап да се придржавам и направим прве кораке. Сећам се да су ме моји стављали у сепет на товарном коњу кад би ишли у бербу смокава или грожђа. О томе да постоји неки свет даље од наше куће, закључивао сам по удаљеним брдима на обзорју - истицао је редитељ.
Здравко је био на Косову и нико га није дирао, али његови у Херцеговини нису били те среће. Рат је покосио његову фамилију!
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
- Нас још нико не дира, али из Херцеговине стижу злокобне вести. Отац иде у Београд да сазна јесу ли тачне. Група око академика Пере Слијепчевића слала је човека у Херцеговину. Он је отуда донео ужасну истину - тамо су живе људе бацали у јаме. Што се тиче наше породице, вести су горе од најцрњих слутњи - у јаму је бачено тридесет осам Шотри. У јаму је бачена и наша мила баба Савица. Заједно с њом бачене су њена кћерка Милева, унуке Ранка, Сена и Милена. Милена је била трудна, а у рукама је имала и једногодишње дете. Племенити стриц Данило и стрина Божица одведени су близу Опузена и везани жицом бачени у Неретву. Моји су тада морали преболети велики бол. Отац као да је предосетио ту несрећу. Да нас није одвео на Косово и ми бисмо завршили у јами. Живе људе бацати у јаму! Једне на друге! Какав демонски ум може да смисли такав ужас, колико му је мржње за то било потребно - описао је најстрашније догађаје у животу.
О бројним члановима породице дуго нису знали апсолутно ништа, ни шта им се десило, ни да ли су уопште живи.
- Наш зет, авијатичар Владо, страдао је у краљевачком покољу. Дуго ништа нисмо знали о судбини брата Јове. Пошто је мајку измучила најцрња стрепња да није жив, он се појави тек четрдесет друге. Шестог априла, док су Немци Београд засипали бомбама, њему су у болници оперисали слепо црево. Онда су га Недићеве власти послале у Борски рудник, у радни логор. Идуће године је некако успео да побегне. Дуго се без икаквих исправа провлачио кроз разне контроле да би некако стигао до Липљана. Појавио се у Недићевој униформи за радне логоре. На ногама су му биле цокуле са дрвеним ђоном зване „недићевке“ - пише Шотра у својој аутобиографији.
Фото: АТА имагес
Каријера са преко 120 остварења
Каријеру започео још касних 50-их година прошлог века, а велики глумци радо су се одазивали његовом позиву, па тако он потписује култна остварења као што су: Више од игре, Браћа по матери, Бој на Косову, Госпођа министарка, Лајање на звезде, Зона Замфирова, Пљачка Трећег рајха, Ивкова слава, Рањени орао, Грех њене мајке, Шешир професора Косте Вујића, Санта Мариа делла Салуте, Александар од Југославије и многе друге.
Љубав са најлепшом Југословенком
Шотра је у младости важио за великог шармера и харизматичног човека, а на то нико није остао равнодушан, па ни некадашња Мис Југославије Никица Мариновић.Наиме, још као средњошколка, која није била ни пунолетна, освојила читав свет својом лепотом.
Била је прва Југословенка на избору за Мис света 1966. године, а титула најлепше јој је измакла само из тадашњих политичких разлога - јер је дошла из земље комунистичког блока. Свакако, њен успех ниједна девојка са ових порстора није надмашила до данас.
Дубровчанка је била представница ондашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Лондону. Иако се на такмичењу нашла сасвим случајно, без икаквог претходног искуства у свету моделинга, пошло јој је за руком да очара планету својим изгледом. Званично није освојила курну, али по мишлљењу многих као да јесте.
Југославија је данима брујала је о томе ко је Југословенка која је освојила друго место и постала прва пратиља Индијке Реите Фарије. Наииме, у време када се организовао избор за Мис Југославије, женски недељник “Базар” преузео је организацију. Међутим, главна уредница није била задовољна пријављеним кандидаткињама.
Зато је одлучила да сама крене у потрагу за анонимним девојкама. Срела је Никицу Мариновић, тада још увек малолетну ученицу дубровачке Економске школе. Једва је успела да убеди њене конзервативне родитеље да је пусте да учествује, а управо је она оставила за собом све друге југословенске лепотице, а онда и најлепше из целог света.
Фото: Јутјуб принтскрин/British Pathé
Никица се после тријумфа на избору за Мис света преселила у Београд. Препричавало се како је одбила славног филмског продуцента Дина де Лаурентиса, који јој је нудио испуњење холивудског сна. Није желела да се опроба у глумачкој професији, јер је сматрала да нема талента за то, те му је управо тако и објаснила зашто одбија понуду.
Сад друге стране, не постоји насловница коју није красило њено прелепо лице. Годинама је читатељкама делила савете о моди и лепоти. А својом посебном харизмом и енергијом, али и скромношћу, успевала је да заведе сваког кога би срела.
Београдски књижевник и редитељ Вук Вучо био је њена прва велика љубав. Са њим је добила и сина Ђорђа, али је овај бар одлучио да се разведе после пет година брака. Чим је опет постала слободна, није могла да се одбрани од удварача. Тада је пала на шарм чувеног Здравка Шотре, са окјим је по друг пут стала на луди камен, из њихове љубави се родио сина Марко. Али и тај брак је доживео крах 1980. године.
Шотра је једном приликом истакао да жали што није успео да сачува брак са Никицом.
- Околина је на мене била љубоморна због Никице. Свашта су ми говорили. Тешко је, наиме, очувати интиму уметничког брака, и они малобројни који су успели, значи да су ти људи имали довољно памети. Ја је нисам имао и због тога ми је јако жао - рекао је Шотра тада.
Фото: Профимедиа
Никица се потом поптуно посветила вођењу бутика у Кнез Михаиловој у којем би неретко бивала гужва, јер су многи долазили само како би је можда видели.
Одједном јој се губи сваки траг, посебна лепотица је на прагу седме деценије прекинула контакт и са блиским пријатељима, водила је живот далеко од очију јавности. Гласине да се бори са депресиојом и да посећује психијатријске установе су биле све јаче.
Иако то нико није могао ни да претпостави, као бомба одјекнула је страшна вест 11. новембра 2008. године, а Никица се поново нашла на насловницама - из најстрашнијег могућег разлога.
Попила је смртоносну дозу таблета за спавање не оставивши за собом опроштајно писмо, ни поруку из које би се могло закључити зашто је извршила самоубиство у 61. години. Цела Југославија је патила та њеним трагичним одласком, а Никицина лепота никад није пала у заборав.
(Стилл)
БОНУС ВИДЕО:
