Гостујући у емисији "Док анђели спавају", присетила се тренутка када је њена мајка пожелела да крене истим путем и посвети се монашком животу, али и тренутка спознаје који је променио све.
- Мислим да мама није желела да будемо раздвојене. Осетила је да би и она могла да постане монахиња, више је желела да буде близу мене. Али ја сам је замолила да оде и помогне владици Фотију, у првим годинама његове службе у Шибенику. Послушала ме је - испричала је монахиња Ефимија.
Међутим, управо тада, њена мајка је схватила да монашки живот није њен позив.
Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju
- Увидела је да није за монаштво, већ да је само желела да остане уз мене. Договориле смо се да, када више не буде могла да живи сама, дође код мене – али као мама, а не као монахиња - открила је Ефимија.
А онда је отркила суштину монашког позива.
Прочитајте још
- За монаштво је потребан божански призив, а не само жеља да се буде негде са неким.
Отац који је побегао из логора
Судбина њеног оца, Владана, била је подједнако драматична. Као младић, са само шеснаест година, одведен је у логор у Немачкој. Буквално је измакао смрти.
- Отац је нерадо говорио о томе. Чак ни тачно не знам у ком логору је био. Знао је само да каже: ‘Ухапсили су ме, одвели на Бањицу, а затим у Немачку’ - присетила се.
Породица не би ни сазнала за његову страшну прошлост да једног спарног лета није усред ноћи почео да вришти и у сну стеже супругу. Када се пробудио, испричао јој је све.
Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju
- Када су их извели из логора на стрељање, отац и један аустријски Јеврејин одлучили су да беже. Утрчали су у шуму, а за њима Немац. Попели су се на дрво, и када је Немац наишао, отац је скочио и савладао га - открила је.
Након тога, двојица бегунаца препливали су Дунав. Пошто Јеврејин није знао да плива, Владан га је вукао кроз воду. Касније, после рата, управо тај човек му је помогао да добије посао у Бечу.
Његове приче деловале су невероватно, толико да му понекад ни рођена ћерка није веровала.
- Сетим се филма „Велика риба“. Син је био љут на оца јер су његове приче звучале као бајке, али на крају се испостави да је све било истина, само мало улепшано. Тако сам и ја мислила да тата претерује, нарочито када је тврдио да зна да вози авион. Говорио је: ‘Постао сам пилот у Бањичком логору’. Толико смо га задиркивали да је једног дана ископао папир на којем је писало да је заиста био одликован као пилот у Народноослободилачкој борби. Наљутио се и бацио одликовање кроз прозор, па га је бака касније тражила - кроз осмех се присећа монахиња Ефимија.
Ко је Мати Ефимија?
Ефимија Тополски, рођена као Јасна Тополски 1965. године у Београду, дипломирала је сликарство 1988. године, а магистрирала 1991. године на Факултету ликовних уметности.
Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju
Њен уметнички успон био је обећавајући – изложбе, награде, признања. Међутим, 1992. године доноси одлуку која мења ток њеног живота. Постаје искушеница у манастиру Градац, а 1996. године добија монашко име Ефимија. Од 1998. наредних 17 година провела је као игуманија у манастиру.
- Недуго пошто сам завршила постдипломске студије, одлучила сам да свој живот у потпуности посветим Господу - казала је.
Иако је њен пут био духован, никада није престала да ствара.
- Слике су мој унутрашњи свет, емоције у којима се људи препознају. За мене не постоји граница између световног и духовног. Једино мерило истинске вере је наш однос са другима. Прави Христов следбеник воли све људе, јер Христ је разапет зарад свих - закључила је монахиња Ефимија.
БОНУС ВИДЕО:
