Према званичној верзији, Гишка је убијен снајпером од стране Хрвата, али већ од дана када је његово тело враћено у Србију, почеле су да се конструишу алтернативне верзије овог догађаја.
Прва верзија Гишкине смрти, која каже да команданта нису убили Хрвати, већ је реч о издаји и убиству с леђа, потиче од Вука Драшковића, који је непосредно после Гишкине смрти за Новости изјавио:
- Према информацијама које имам из Госпића, а добио сам их у разговору са Ђорђевим синовцем Миланом, који је био уз њега када је погођен, наши су држали фронт према шест хиљада усташа. Према тим вестима, Ђорђе, који је увек први кретао у јуриш и ишао корак испред осталих, погођен је из снајпера испод леве мишке, право у срце. Последње речи су му биле "За мном јунаци". Издахнуо је на Миловановим рукама.
Фото: Архива Борбе
Разговор Драшковића са дописником Новости, прекинуле су сирене које су одавале почаст Божовићу, а неки од Ђорђевих сабораца повикали су:
- Издаја! Убијен је с леђа!
Вук је тада нагласио да:
- Треба наћи поштеног лекара, који ће извршити обдукцију и утврдити праву истину.
Тога дана, када су се његови саборци окупили у његовом дому да одају последњи поздрав и изјаве саучешће, Вечерње новости извештавале су:
"Ђорђеви саборци објашњавају да осим двојице раније погинулих, и сада команданта у њиховим редовима нема више жртава. Истичу да су сви момци одлично обучени и спремни за борбу. Неко предлаже: да се момци из српске гарде одмах повуку, како сви не би били враћени кући у сандуцима, са ранама у леђима!? У разговор "упада" и Сима Дубајић са констатацијом да се, такво нешто не сме урадити јер, народ се мора бранити!
Ђорђев саборац, којег ословљавају са Дуги објашњава да је њихов командант свих ових дана веома мало спавао, да је стално обилазио своје борце и храбрио. Након погибје тело је пренето у једну цркву. Тамошњи народ долазио је да ода последњу пошту палом браниоцу."
(Архива Борбе: Вечерње новости 17.9.1991.)
БОНУС ВИДЕО: Зашто су Љубишу Самарџића звали "Смоки"
