Злата је говорила о новогодишњим празницима, успоменама из детињства, свом породичном животу, пријатељима.
Које бисте три ствари издвојиле као најлепше у овој години која нам је на измаку?
- Далеко било, једва чекам да прође, а верујем да 99% људи исто ово мисли. Да што пре прође ова година, што због короне, што због драгих људи који су отишли. Хвала Богу, породица и пријатељи, сви су живи и здрави, али знамо сви шта се дешава - каже Злата, па додаје како је поносна на своје синове.
- Млађи син је сада четврта година факултета и завршава ускоро. Ради већ три године. Писали су безвезе, знам да наслов мора да буде бомбастичан, али кад кажу 'Наташа шутнула Златиног сина', мало ми је то бевзвезе, али наравно да разумем. Стварно Наташа и он нису никада ништа имали, ми смо скоро род, знате и сами због моје Гоце, они се друже а ми се сви виђамо. Нису имали ништа заиста, али то 'шутнула', па није он лопта. За мене може да се пише свашта, али ја као мама већ другачије то гледам. Постала сам бака још пре неколико година, али ето и млађем сину кажем да не чека ништа, јер ето шта се све дешава, а волела бих и њему да помогнем и да будем ту. За сада нема ни озбиљну везу а волела бих и од њега да добијем једно унуче.
Познати сте као неко ко има чаробне односе са бившим супружницима, са децом и генерално сте породична жена. Како сте то постигли и постоји ли неки рецепт за то?
- Нема ту рецепта, то је можда нешто још од рођења, ко какву улогу добије. Како да ти кажем, ја сам увек за љубав и љубав, љубав је за мене све! Моја деца су део мене, део су мојих мужевима и ко сам ја да браним било шта, а никада није ни било потребе. Имам хендикеп из детињства, упознала сам свог оца у својој двадесетој години, можда је то нека љубав коју ја нисам имала, можда је то. Како одрастате у детињству, то негде вас прати цео живот, зато увек имам потребу стално да тражим љубав. Чак и када нешто не штима, ја ту кажем 'океј је све'. Мени је жао када се људи растају, јер сам и сама тада имала најтеже тренутке. Много ме је болело када сам се растајала и морала сам добро да патим. Растали смо се, али тугу не можете да заобиђете. Душу не можете да купите, туга мора да одради своје. Али ја сам најсрећнија жена, моја деца воле своје очеве и ја их волим као и они мене. Своје пријатеље имам годинама, са Гоцом се дружим 40, са мојом Ванесом ето 30 година...таква сам.
- Пожелела бих, ја сам жена која бих помирила цео свет, желела бих да сви живимо подједнако, да имамо сви исто новца, да нема љубоморе и злоба. Не знам куда иде овај свет. Не бојим се за себе него за будуће генерације. Само бих волела да се људи не воле из користи, већ из чистог срца. Никада нисам знала шта значи љубомора, ево моја деца и ја никада нисмо ништа сликали, а радила сам и хвала Богу зарадила. Дете сам из сиромашне породице и знам како су ме људи некада гледала, као да смо из контејнера јер смо сиромашни. Ја то памтим и пружам свима руку и поздрављам и од срца пољубим, али сам то запамтила. Волела бих да се веселимо, грлимо и љубимо. Ово је страшно, нико нема момке, неко чудно време дошло. Можда сам ја из неке старе гарде, али ето то је моја жеља - рекла је Злата.
Ваша порука Деда Мразу?
- Ја сам себи била Деда Мраз цео живот и једноставно нема другог. Али ако неко мисли на тебе, нека ти неко бар лизалицу поклони, вредност није битна, битна је пажња. Ето ја увек мислим и на своју децу, увек поклоним нешто, волим празнике јер смо заједно сви. Гурамо се сви заједно иако можемо другачије, ми смо сви заједно. Све пуца од љубави, али то је можда једини дан у години када смо сви на окупу. Тако да је Деда Мразица Злата. Усвојимо сви баба Златине речи, поштујмо друге, волимо се и пружајмо пажњу.
(Пинк.рс)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".