Присетио се како је случајно почео да пише за "Змај“ након што је добио награду "Невен“ 1991. године.
Градимир је са осмехом причао о својој првој песми објављеној у "Змају“ док је још био у четвртом разреду. Његова учитељица Розалија Попадић послала је песму о роди и жаби часопису, и тако је започела његова књижевна каријера.
Током година, Градимир је стекао многе пријатеље у редакцији „"Змаја“, а најдубљи утисак на њега оставила је Десанка Максимовић. Са сетом се присећао како су га осам пута упознавали са њом, а тек девети пут га је препознала као аутора књиге коју читају сва деца.
Градимир је увек веровао да деца заслужују најбоље књиге и трудио се да свака његова нова књига буде једнако добра, ако не и боља, од претходне. Његова инспирација за писање долазила је из свакодневних ситуација и људи које је срео.
Његова порука деци била је једноставна, али важна: "Пишите добро. Деци треба заиста најбоље – то није пука фраза.“
Прочитајте још
Градимир Стојковић ће заувек остати у нашим срцима као велики писац и човек који је својим делима обогатио животе многих генерација.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
