Њен други супруг је осам година млађи адвокат Љубиша Драгељевић, Србин, са којим је и данас у складном браку, и са којим живи у Ријеци.
Ведрана Рудан без имало задршки коментарише и свој приватан живот, а на свом блогу писала је и о разводу. Тада је њена колумна о овој теми изазвала велику пажњу.
„Данас нам је тридесета годишњица брака. Немам Инстаграм, нисам на Фејсу, не могу ти на модеран начин описати своја осећања. Да сам жена овог времена написала бих ти, Љубави, ти си увек био моја стена. Па додати звездице и срца. Стена? Што то значи? Једном сам се пењала по стенама и сломила ногу. Која кур**ва стена?
Или, Љубави, увек си ми био светло на крају тунела. Које с*ање. Никад нисам наш брак доживљавала као тунел а још мање тебе као светионичара који ми показује пут. Или, Ватра љубави која у мени гори иста је она којој данас славим тридесети рођендан. Која ватра?
Фото: Милена Анђела
Ипак, од жене која је с мужем провела тридесет година очекује се да га некако дефинише. Ја тебе доживљавам као Човека који воли пуњене паприке. То је, злато, наш брак обележило снажније него тридесетогодишње ваљање у којекаквим креветима. Увек си водио љубав, који кретенски израз, зашто људи јеб*ње зову „вођење љубави“, у кревету. Због кичме, због упале бубрега, ниси подносио врућине, хладноћу, маглу, влагу, ветар, кишу ни заходе домаћина код којих смо славили многобројне дочеке нових година.
Прочитајте још
Да, зато кад на данашњи дан погледам уназад пред очима ми је огроман лонац пуњених паприка, не твој ку**ц.
Малоприје ме звала Кика. „Како си?“ „Супер.“ „Видела сам га. С њим је била куја, мали је био у колицима. Јако лепо дете. Не личи ни на њу ни на њега. Питам се чије је то дете?“ „Очево“, рекла сам па смо се насмејале.
Фото: АТА имагес
Сећам се нашег венчања и моје беле венчанице и како сам имала танак струк иако сам била три месеца трудна. Требала сам носити нешто старо, нешто ново и нешто плаво. Носила сам старе балеринке јер да сам навукла штикле била бих за главу виша од тебе. Кад ћеш схватити да ниси висок 1.80цм него 1.71цм? Венчаница ми је била нова. Заборавила сам на „нешто плаво“. Зато си отишао с оном кравом млађом од нас педесет година?
Кика ме питала јесам ли што приметила? Нисам. Која нормална жена гледа мужа након тридесет година брака? Али, кад данас погледам уназад, ипак сам видела промену у твом понашању.
Ти који си годинама због упале простате навлачио подгаће већ крајем августа, пред годину или две, не могу се сетити, кренуо си своје танке ноге увлачити у цалвина клеина. Је ли ми звоно звонило на узбуну? Звоно се није огласило.
Ја сам била сретна. Није угодно гледати старог мушкарца у дебелим, вуненим хулахопкама. Изгледао си као је***и, зимогрозни, трудни балетан. А кад си ми рекао да више не морам кувати јуху од волујског језика за твоју маму и тад сам била сретна. А кад си ми рекао да идеш две недеље на службени пут али ниси знао у ком ћеш хотелу одсести и тад сам била сретна.
Фото: ТВ Прва пpинтскрин
Назвао ме твој адвокат. „Госпођо, уразумите се. Након тридесет година брака имовина се дели попола. Ваш је супруг адвокат, стручњак за међународно трговачко право, а ви пишете књиге. Његова је сатница хиљаду еура, ваши хонорари…“ Дркаџији је неко рекао истину о хрватским издавачима лоповима. “ Нисте то смели учинити …“
Скинула сам га. Хтела сам му рећи, од*еб, стари пр*оњо, он је твој вршњак, има шездесет и девет. Нисам. Данас се све снима „ради побољшања наших услуга“. Не бих хтела да ми на суду маше транскриптом па да ме продана суткиња прогласи неурачуњивом.
Твој адвокат је рекао да си попиздео. Ти си попиздео? Ти? Што сам требала учинити? Пасти без борбе? Кућа је укњижена на моје име, изашао си из ње, оплодио, бар ти тако мислиш, готово малолетну кобилу, а ја бих се требала смешити и дати ти пола куће. Од***, љубави. Кућу сам „поклонила“ сину, сад се ти млати на суду са сином. Битка ће трајати двадесет година јер и ја коња за трку имам. Уштедела сам нешто лове у ових тридесет година. Ти ћеш потплаћивати суце и суткиње, потплаћиват ћу их и ја. Увек си био шкрт, правда ће бити на мојој страни.
Фото: АТА имагес/З. Мандић
Јучер ми се јавила твоја стара. „Недостају ми твоје јухе од волујског језика.“ Убацила сам језичину у хладну воду и однела јој јуху. Није она крива ни за шта.
И тако ја сада седим у нашем огромном дневном боравку, гледам море и цедим боцу Chateu Margauh. Твој адвокат би рекао да пола боце припада теби. К о те је*е, драги, начећу и другу. На гроб наше љубави ноћас ћу положити четири хиљаде евра у текућем стању.
И још само ово. Прекрасан је осећај бити сама у огромној кући на обали мора док смрад пуњених паприка станује негде другде.“
Хрватска књижевница Ведрана Рудан тренутно води борбу против карцинома, а како је истицала, њен живот био је пун изазова.
БОНУС ВИДЕО:
