Новинарка и радијска водитељка Горица Нешовић (59) изгубила је животну битку 6. октобра 2022. године, а последњих година борила се са дијабетесом, а о својој борби је увек отворено говорила у јавности.
Наиме, Горица је својевремено признала да је била затечена због сазнања да болује од дијабетеса, а одједном је почела да губи килограме.
- Када сам сазнала да имам дијабетес – био је то шок за мане! Мислила да то некако мораш да осетиш, да осетиш да нешто није у реду. На пример, да сам стално жедна, као што многи кажу да је то један од првих знакова за узбуну. Али ја нисам имала баш никакве симптоме. Баш ништа! Смршала сам нагло, то је тачно, али пре тога сам променила начин исхране. Медитеранска и ајурведа кухиња су ми се допале, кренула сам на јогу, хтела сам да доведем килажу у ред. Зато ми није било чудно што губим килограме - причала је Горица својевремено.
Фото: В. Данилов
- Е, одједном, ноге су ми ненормално отекле. Целе ноге. Немам појма шта се дешава… Наравно, кога друго да питам него лекара. Одем да видим шта је. Нормално, прво су ми извадили крв. И, увече, зову ме из лабораторије.
Прочитајте још
Горица је додала да је осећала константан умор.
- Мук. Шок. Нисам ни знала шта то тачно значи… Знала сам да је до седам нормална висина шећера… Е онда, искрено да вам кажем, не сећам се ничега више. Толико сам се уплашила. Толико сам била у шоку… Нисам имала појма шта да радим, шта се сада дешава, зашто толико високи шећер, како нисам осетила… Одакле?? Безброј питања у глави, безброј дилема, преслишавања… И, отишла сам на ендокринологију. Тамо су ми живот спасли. Буквално. Спасли су ме јер су ми променили поглед на живот. Тада сам схватила да смо сви примитивци јер не идемо код доктора уопште! Сви мислимо: ма здрав сам, ништа ме не боли… Ни ја нисам ишла на редовне прегледе, признајем.
Фото: Д. Миловановић
"Осећала сам се често уморно"
- Иначе, пре него што сам сазнала да имам дијабетес, осећала сам веома често да сам баш уморна… Али, наравно приписивала сам то годинама, послу, јер деценију и по устајем у четири сата ујутру. Тешко је надокнадити те сате сна… Али, када ми је докторка открила страшну истину да тако висок шећер у крви имам бар 10 година уназад… Да је он ту таворио, чучао и скривао се у мени - тек тада сам схватила зашто тај проклети дијабетес зову "тихи убица". Страх ме је обузео, али знала сам да сада треба да слушам лекаре.
Фото: В. Данилов
"Сама себи дајем инјекције"
Горица се својевремено присетила периода када је била у болници, те је тада замолила све људе да контролишу шећер на време.
- Лежала сам у болници две недеље. После те две недеље резултати су били много бољи, па још бољи. Организам се лепо опоравио, осећам се добро. Више нисам тако уморна. Али, молим вас: мерите шећер, одмах, сада! Научите из моје приче. Сада сам на инсулину, четири пута дневно инсулин, шест пута дневно мерим шећер у крви, мерим се на ваги једном дневно. Сви резултати су у границама нормалног. Водим дневник. Сат времена пре оброка и два сата после оброка, у дневник пишем висину шећера. Другачије се храним, јер храном може много да се помогне. Шећер одржавам на граници: пет, шест, седам… Добро је док је број једноцифрен. Радим све што су ми лекари рекли. Да ми је неко рекао пре 20 година да ћу самој себи да дајем инјекције. Али, и то постане нормално, ништа страшно. Ја сам послушан пацијент, јер је то једино што треба да радим: да волим мало више себе и да водим рачуна о здрављу. Кад нисам то раније радила - причала је новинарка својевремено.
Горица је због узнапредовања болести имала проблем са видом када су јој крвни судови у очима попуцали.
Како је у једној својој колумни написала да је била слепа три месеца, а касније да јој се вид мало побољшао па је видела неких 50 одсто...
- Кад погледам у ретровизор, у овој години ми се дешавало све оно што никоме не бих пожелела. Имала сам три операције на два ока у року од месец и по дана, забележила је она.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
