Он се сумњичи да је у временском периоду од 1. јуна 2015. године до 19. јула 2019. године, у намери да себи прибави противправну имовинску корист довео лажним приказивањем и прикривањем чињеница другога у заблуду и одржавао га у заблуди и тиме га навео да на штету своје имовине нешто учини, а прибављена имовинска корист и причињена штета је у износу који прелази милион и по динара.
С. М. је, како се сумња, 1. јуна 2015. године сачинио лажну исправу - споразумно поравнање о финансијским потраживањима и дуговањима са оштећеним правним лицем, у којим је лажно навео да се са оштећеним усагласио по питању међусобних потраживања и дуговања, као и да су постигли договор који је потписао нечитким потписом у име оштећеног, иако је знао да такав споразум са оштећеним није постигао.
Тај фалсификовани документ послао је поштом у коверти на којој је исписао податке примаоца и пошиљаоца, па је након тога 7. септембра 2015. године, сачинио и Првом основном суду у Београду предао предлог за извршење на основу споразумног поравнања о финансијским потраживањима и дуговањима.
Тим документом, осумњичени је тражио да се оштећени, као извршни дужник, обавеже да му плати износ од 3.364.033 динара, чиме је довео у заблуду судију Првог основног суда у Београду да донесе решење о извршењу на целокупној имовини извршног дужника - оштећеног. Након тога је то решење достављено јавном извршитељу која је, у заблуди да је решење о извршењу издејствовано на основу извршне исправе, одредила спровођење извршења.
На тај начин је са рачуна оштећеног на рачун окривљеног С. М. пренет укупан износ од 1.316.863 динара, колико је било на рачуну.
Након што је, по приговору оштећеног, Први основни суд у Београду донео решење којим се укида решење о извршењу од 12. октобра 2015. године и све спроведене радње, окривљени је позван да у року од три дана изврши повраћај новчаних средстава која су принудно наплаћена, што није учинио већ је новац задржао за себе.
Након тога је С. М. 19. јула 2019. године препорученом пошиљком послао јавном извршитењу коверту, на којој је за пошиљаоца написао адресу оштећеног предузећа, у којој се налазило фалсификовано обавештење у којем је наведено да оштећено предузеће обавештава јавног извршитеља да је окривљени у потпуности измирио обавезе.
За кривично дело превара запрећена је казна затвора у трајању од две до десет година, као и новчана казна.
(Телеграф)