- Вера ти помогне да породицу сачуваш, трудио сам се да породицу и клинце уведем у причу да знају шта су праве вредности а шта нису. Трудим се да идем сваке године на Хиландар, то је српски хаџилук, видим да много младих људи одлази на Свету Гору. Горе треба отићи зато што тих 4-5 дана колико се остане, човек сам себе преиспита, ја бар себе, али знам и моји пријатељи и кумови. То је мени неки вентил који нико не може да ми пружи, ни скијање које волим јако, не може то да ми надомести. Не постоји никакав одмор који може да ми одмори главу као што могу горе да се одморим - објаснио је Ацо.
Певач тврди да му је први боравак у Хиландару променио живот.
- Тада сам доживео нешто што никада до тада нисам, а то је духовни мир, као и сву лепоту вере у којој сам нашао утеху и ослонац. Шест дана провео сам на Светој Гори са пријатељима, фудбалером Гораном Буњевчевићем и председником Кошаркашког клуба Партизан Предрагом Сашом Даниловићем. Желео сам да и они осете тај спокој јер је мени након повратка све у животу кренуло како треба.
Фото: АТА имагес/Антонио Ахел
- Обишли смо метох манастира Хиландар који се зове Мило Арсеница и налази се у граду луци Јерисос од које се креће ка Хиландару. После тога отишли смо бродом до луке Јованица где нас је чекао комби који нас је одвезао до манастира. Тог дана била је прослава Светог Василија Острошког па смо до три сата ујутро присуствовали бденију. То је нешто посебно јер сам шест сати провео сам са собом слушајући молитву, а због појања монаха осећао сам се као да припадам неком другом времену. У тим тренуцима пролазио ми је цео живот кроз главу - рекао је тада Пејовић.
Подсетимо, пре осам година, популарни певач, доживео је праву животну драму, када је његовој супрузи Биљани, изненада позлило током предавања на Факултету, а онда је уследила и борба за живот.
Прочитајте још
Фото: Википедија
- Она није имала никаквих здравствених проблема, била је потпуно здрава. Није ни знала да има те две анеуризме на очним аортама урођене. Три дана је болела глава, али ништа нешто неуобичајено. Тај дан сам је звао на телефон и није ми се јављала. У једном моменту, зове ме Андрија Милошевић и каже јави се, Биљани је позлило. Пала је у амфитеатру пред студентима док је држала предавање и кренула јој је пена на уста. Одвезли су је у Хитну и то ишчекивање је страшно. Сваких 20 минута износе по једно тело у црним кесама, неког чији се живот угасио. Кроз главу ми је тада пролазило, да ће и мени саопштити лоше вести. Звао сам пријатеље који су доктори и професори, али у том тренутку ко за инат некако се намести, да се нико не јави. У једном моменту, добио сам мог пријатеља доктора Зорана Реметића и он је одмах дошао. Једна млада докторка, која је деловала неискусно, због тога јој и не замерам, рекла је да би је требало оставити, како би она до ујутру пратила њено стање, што би било сигурна кобно по Биљану. Зоки мој добри, ми је намигнуо и рекао, да би он желео да је пребаце на неурохирургију. Тако је и било, позвао је мог сада већ великог пријатеља и брата, коме сам бескрајно захвалан, професора Горана Тасића. Око поноћи, он је одмах дошао, прегледао и кренуо да је води на операцију. Позвао је моју децу да је виде, јер је то можда последњи пут. Шест и по сати је трајала операција. Прво су радили са једне стране, па после са друге – присећа се Ацо Пејовић у емисији „Преживели“ на телевизији К1, најтежег периода у животу и каже, да су поред пријатеља, комшија и породице уз њега све време биле и колеге са естраде, који су му давали безрезервну подршку.
БОНУС ВИДЕО:
