Подсећамо, Сеад Кукурузовић нестао је 25. јула 2011. године, а његово тело пронађено је четири месеца касније у реци Сави, километар удаљености од места нестанка.
Породицу је 13 година касније позвао инспектор и питао је да ли пристају на узимање ДНК узорка јер је ЕУ покренула пројекат базе података ДНК несталих особа. Убрзо након тога, мистерија његовог нестанка је решена.
- Када стигне НН тело,радимо по протоколу. Дакле, ради се обдукција и узима се узорак ДНК. Наравно, узима се одмах јер је важно што пре узети узорак који може помоћи у идентификацији. Све се ради по налогу полиције – рекао је својевремено Милован Кубат, бивши начелник Института за судску медицину и криминологију, сада пензионисан, иако није био на челу те установе у време када је тело НН лица донето у полицију.
Додаје и да се идентификација врши на основу полицијског налога и да исто није могуће учинити ако немају узорак за поређење.
Фото: Профимедиа
– У конкретном случају, узорак смо добили у фебруару ове године (2024. године је објављен текст) и све смо урадили по протоколу. Такође, не можемо чак ни тела која су код нас да шаљемо на кремацију без дозволе полиције – наводи Кубат и закључује да у Заводу још постоје тела која се воде под ознаком НН.
Прочитајте још
Јосип Павличек, магистар криминологије и доктор кривичног правосуђа и криминологије са 26 година искуства у непосредном истраживању најтежих кривичних дела, говорио је да би проблем могао бити у „телесном стању”.
Фото: Друштвене мреже
- Ово је можда разлог за ово време. Упоређивање евиденције несталих и евиденције пронађених тела лица чији је идентитет непознат део је стандардне процедуре криминалистичких истражитеља у циљу проналажења несталих лица, али и идентификације тела. На успех овог поређења може утицати стање у коме се леш налази, односно могуц́ност брзе идентификације (препознавање по изгледу, препознавање предмета које је особа имала код себе, подобност отисака папиларних линија за идентификацију). У таквим случајевима узимају се узорци за анализу ДНК и поређење са најближим рођацима. У неким случајевима, због стања тела, није га лако повезати са конкретном несталом особом, па то може бити разлог дужег времена до идентификације – закључује др Павличек.
Неки од саговорника који су упознати са радом Института за судску медицину и криминологију истичу да није смело да се деси да се тело толико дуго налази у Институту и сматрају да је, у недостатку упоредних података за идентификацију, а требало је добити дозволу за сахрану као непознато лице.
Фото: Друштвене мреже
Али, до сада нико није дао кохерентно објашњење како је тело могло бити тамо 13 година, а питање је да ли би га идентификовали да није постојао европски пројекат за креирање базе података несталих особа због чега је у породицу нестале дошао оперативац ПУ загребачке ради узимања ДНК узорка. У загребачком јавном тужилаштву питали су да ли се проверавају све околности рада на нестанку и да ли се утврђује да ли је, евентуално, било пропуста у поступку током истраге о нестанку Сеада Кукурузовића и на крају ко дао налог Институту за судску медицину и криминологију да упореди ДНК узорке, односно да ли то даје полиција или нека друга институција.
Два члана породице Сеада Кукурузовића, независно један од другог, испричала су да им је полиција након његовог нестанка рекла да сачекају 24 сата од тренутка његовог нестанка како би кренули у потрагу. Изузетак је била АТЈ Лучко, где је његов брат радио као специјалац и где је тадашњи командант Ален Клабот одмах обезбедио део припадника јединице, као и средства, а они су се укључили у потрагу.
Овај текст је објављен у јуну месецу прошле године на порталу Јутарњег листа. Од тада у медијима се нису појављивале нове инфорамације о овом случају.
Јутарњи лист