Роберт Луксембуршки, рођак великог војводе Анрија, саопштио је са неизмерном тугом да је његов син, принц Фредерик од Насауа, преминуо у 23. години. Млади принц још од детињства има ретку болест позната као ПОЛГ мутација - синдром исцрпљивања митохондријске ДНК, која исцрпљује енергију ћелије, доводећи до прогресивне дисфункције и отказивања органа. Ипак, до дијагнозе је било тешко доћи.
Упркос свим напорима његове породице и медицинских стручњака, Фредерик је изгубио битку са болешћу 28. фебруара, на Дан ретких болести, окружен вољенима.
Оно што је принц имао јесте генетски поремећај који ускраћује ћелијама тела енергију, што доводи до прогресивне дисфункције и отказивања више органа. Може се упоредити са неисправном батеријом која се никада потпуно не пуни и стално се празни. Ова болест је ретка, па није познато колико пацијената постоји.
Фредерик је од малих ногу показивао симптоме који су тек касније препознати као последица ПОЛГ мутације. Његов отац је за дански лист "Виргуле" описао прве знаке болести:
"Био је беба која је спавала док су друга деца трчала свуда унаоколо. Касније су се појавили проблеми са равнотежом и координацијом. Стално је губио снагу и често је био болестан."
Прочитајте још
Како би разумели кроз шта њихов син пролази, Роберт и његова супруга Џули Елизабет Хјустон Онгаро консултовали су бројне лекаре. Кључну улогу у проналажењу дијагнозе одиграо је Џулин отац, професор и хирург у Масачусетској општој болници у Бостону. Захваљујући његовом ангажману, Фредерик је 2016. године коначно добио тачну дијагнозу. Нажалост, болест је наставила да напредује, због чега је млади принц прошао кроз више операција.
Његова снага, осмех и последњи опроштај
Упркос прогресивној болести, Фредерик никада није губио осмех. Према речима његових родитеља, чак и у последњим тренуцима није престајао да се шали.
У дирљивом писму које је Роберт поделио у име целе породице, описује се Фредерикова последња ноћ и тренутак опроштаја:
"Прошлог петка, 28. фебруара, наш вољени син нас је позвао у своју собу да му се последњи пут обратимо. Пронашао је снагу и храброст да се опрости са сваким од нас - са својим братом Александром, сестром Шарлотом, са мном, са својим рођацима Чарлијем, Лујем и Доналом, зетом Мансуром и, на крају, са својом тетком Шарлотом и ујаком Марком. Већ је имао прилику да упути речи из срца својој изузетној мајци, која га није напуштала последњих 15 година. Након што нам је свима поклонио опроштајне речи - неке нежне, неке мудре, неке поучне - у правом Фредериковом духу, оставио нас је са једном старом породичном шалом. Чак и у својим последњим тренуцима, његова несебичност и хумор натерали су нас да се насмејемо... да нас охрабри."
Његов отац се посебно осврнуо на последње речи које му је Фредерик упутио:
"Тата, да ли си поносан на мене?"
Роберт је истакао колико га је Фредерик својим животом испунио поносом, не само као син, већ и као вођа и инспирација многима широм света.
Фредерик - херој своје породице и оснивач ПОЛГ фондације
Фредерик није био само млади принц - био је борац, оснивач и креативни директор ПОЛГ фондације, која помаже људима са истом ретком болешћу од које је и сам боловао.
"Фредерик зна да је он мој суперхерој, као што је то и за нашу породицу, за многе драге пријатеље и, сада, захваљујући његовој фондацији, за велики број људи широм света. Његова супермоћ била је у способности да инспирише и води примером. Рођен је са посебном способношћу да шири позитивност, радост и одлучност. Када је био мали, говорио сам да је он дете за које никада нећу морати да бринем. Имао је друштвене вештине какве нико нема, невероватан смисао за хумор, емотивну интелигенцију и саосећање које су превазилазили границе, као и осећај за правду, поштење и честитост без премца."
Чак и на дан када је преминуо, Фредерик је остао доследан својој дисциплини. Његов аларм за вежбање и часове италијанског на апликацији Дуолинго огласио се као и сваког дана. Али тог дана, он је звонио по последњи пут.
Његова смрт, која се догодила баш на Дан ретких болести, симболично подсећа на потребу да се скрене пажња на оне који се свакодневно боре са овим тешким стањима. Фредериков живот и његов допринос неће бити заборављени.
(Еспресо/она.телеграф)