Енес Беговић ове недеље поново ће се наћи у жирију музичког такмичења "Никад није касно", по први пут након породичне трагедије која га је задесила у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
Енес је сада говорио о каријери, унуцима, али и дугогодишњем пријатељству са Сашом Поповићем.
- Некако сам и ја у том филму, јер себе сматрам делом ове емисије. Толико пута сам наступао и био присутан овде да је заиста осећам као своје - рекао је Беговић за "Гранд" и додао да га колеге из продукције зову "капетаном посаде".
Фото: АТА имагес
- Добио сам и тај назив од Марета и Жике, добили смо назив Капетани. Није потонули брод него су капетани пловидбе ове лепе емисије. Ово је нешто ван свих очекивања, чудо од емисије. Недавно сам био у Аустралији, па потом у Америци, па су ме питали када ћу опет бити у жирију.
Прочитајте још
Говорећи о турнеји по иностранству, Беговић је истакао да је посебно поносан на наступе у Аустралији, где је доживео велику част.
- Једна од мојих најуспешнијих турнеја у иностранству је била управо ова у Аустралији. Посебно бих се захвалио свима који су били на овим концертима, а посебно мом пријатељу Хамдији Беширевићу, који је организатор већине наступа певача из ове регије. Направио је чудо. Био сам изненађен када сам на свој мејл добио позив од градоначелника Сиднеја да дођем да ми уруче плакету почасног грађанина и да ми дају кључ града Ливерпула, који је део Сиднеја. То ме је позитивно гануло и била ми је част. Био сам пресрећан јер никад нико са ових простора није добио тако нешто. Вероватно су препознали нешто у мени, не знам ни ја, а концерт у Сиднеју који сам имао тих дана био је један од најпосећенијих икада. Посебно бих нагласио да је структура публике била пореклом из свих крајева Балкана, био сам усхићен и пресрећан. Вероватно је то и подстакло људе из тамошње локалне администрације да ми доделе ово признање.
ФОТО: Принтскрин Инстаграм enesbegovic_official / ата
Упоређујући своју популарност са Здравком Чолићем, Беговић је признао да му је Чолина музика била инспирација, али да је ипак свој пут нашао у народној музици.
- Он је старији од мене, али хтели ми да признамо или не, Здравко Чолић је неко ко је обележио једно време. Здравко Чолић је музика, он је историја музике, поп музике бивше Југославије, икона Сарајева. Ми који смо направили нешто у животу, почев од Дина Мерлина, Халида Бешлића до мене, сви смо некако били одушевљени његовим изведбама и успесима. Све песме које је он отпевао у то доба за мене су посебно емотивне и драге. На крају, ја сам одрастао уз ту музику и то ми је дало инспирацију да се бавим овим послом.
Иако га је Чолина музика инспирисала, Беговић се определио за народну музику, која му је у срцу.
- Мало чудно звучи, али у Босни људи знају да певају, као што ми је говорио Саша Поповић: ‘Енџи, где год дођем па и конобари знају певати. Како иде микрофон од певача па редом од стола за столом, почне да пева свако за столом и сви знају да певају. Онда узме конобар, почне и он да пева, и он развали’. Наше поднебље је јако музикално, то је народ који зна и воли музику, познаје душу.
Додао је и да је босански севдах музика изнад свих других жанрова.
Фото: АТА имагес
- Када сам као момак долазио у Београд, први пут сам певао забавну музику. Певао сам баш Здравка Чолића „Ти си једина од свих…“ . То је заиста било… Не знам да ли је постојао неко да не воли то што он ради. После сам почео да се бавим овим другим, јер народна музика је, да будем искрен, била моје опредељење пошто је највише волим. Поготово тај босански изворни севдах, који је музика изнад свега. Изнад свих ових жанрова она има посебну тежину, културолошки је најупечатљивија, нарочито за подручје Босне и Херцеговине, и део је њеног идентитета.
Беговић је истакао и колико му породица значи, посебно унуци.
- Има их четворо на моју велику срећу. Имам два унука и две унуке. Волим их највише на свету и то ми је сад некако релакс, пошто кад сам био млађи нисам имао времена да се посветим својој деци. Али сада имам времена да се посветим унуцима и то је оно што ме испуњава у животу. Када су ми моји родитељи, који нажалост сада нису живи, причали колико се воле унучад, ја нисам веровао. Рецимо да ми каже мајка ‘Више ја волим унука него тебе’. Мени је то било чудно како ме мајка може мање волети него унука. Међутим, сад сам се заиста уверио у то. То је неизмерна, неизмерна љубав. Ако гледају унуци да знате, искористите нану и деку јер њихова је љубав безрезервна и безвременска.
Открио је и да се његови унуци баве спортом, док се нада да ће бар један наследити његов музички таленат.
- Унуци су различитих узраста, имамо годину и по, 10 година, 14 и 15 година. Најстарији унук ми је одличан фудбалер, а унуке се такође баве спортом. Једна игра тенис, а друга одбојку, а за малог ћемо тек да видимо.
На питање да ли би волео да неко од унука крене његовим стопама у музици, кроз осмех је рекао:
- Па волео бих да буде нешто да ради што је дедо радио.
(Телеграф)
