Кроз хришћанство су се до данас очувала многа верска веровања о биљкама, попут оног да се храст не сече и да се за Божић уноси грана.
На кров куће ставља се чуваркућа или, пак, перуника, јер штити од грома. Близу куће се не сади багрем, јер му је старо име било нерод. Такође, багрем не треба калемити.
Уколико је неко дрво исечено јер се осушило, или је корење почело да уништава темеље куће, можда је време да се преобликује двориште и да се предност да биљкама које су поштовали наши преци.
Орах у дворишту доноси несрећу и смрт. Орахово дрво није добро у близини куће, како због жила, тако и због сенке која пада на кућу.
Фото: Shutterstock
Није добро седети у хладовини ораховог дрвета. Орах и дудови на окућници – овде су сви укућани изумрли.
Прво треба засадити дрвеће и жбуње, а онда и цветнице.
Храст лужњак је најлепши украс који двориште може да има, јер је крошња лепо разграната и прави “дебео” хлад. Прија му близина воде, а ово свето дрво симбол је дуговечности.
Фото: Shutterstock
Липа је за Словене била свето дрво, јер су цветови лековити. Липа пчелама даје добру пашу, а медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. Међутим, липа се сади са стране, близу, али не и изнад гарнитуре за седење.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
