Сенидах тврди да је та ситуација оставила ожиљак у њеном животу, а тек касније је скупила снагу да о свему проговори.
Фото: АТА имагес/М. П.
- Од њене смрти је прошло десет година. Није лако. Ни данас није лако. Тада мислиш да нећеш преживети, ако се њој нешто деси, идем и ја за њом, али оно, ту си, идеш дан за даном. Као лакше је, али сетиш се успомена и питаш се - где је та особа? Где је та особа и зашто је нема? Није лако, поготово када имаш теже дане. Баш је тешко, али не смеш да се препустиш тим моментима - рекла је Сенида у емијиси "Попток", а потом је наставила:
Фото: АТА имагес
- Пуно тога ми је остало од маме. Она је стално мени говорила да сам ја посебна. Да сам савршена. Нека рођака онда каже – нико није савршен.
Моја мама каже – Моја Сенидах јесте. Ја сам њој била супер. Знала је да ми каже да сам се поправила, и онда ја знам да сам се угојила. Била ми је пријатељица, могле смо да се смејемо и све, али чим ме погледа, нисам смела да писнем. Чак ни у 27. години, нисам смела да писнем, то је било пре него је преминула.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
