Све почиње планирањем
Иако може деловати спонтано, телефонски разговори између светских лидера ретко су непланирани. Пре него што председници уопште подигну слушалицу, њиховим тимовима је потребно неколико дана – понекад и недеља – да договоре позив.
Ови разговори обично иницирају министри спољних послова или саветници за националну безбедност, који координирају теме, трајање и кључне поруке. Пре него што дође до повезивања, председници добијају брифинге о саговорнику – његовим последњим изјавама, политичким ставовима и могућим темама разговора.
У тим припремама често учествују обавештајне службе, које дају додатне процене о намерама и интересима друге стране.
Фото: Профимедиа
Одакле председници разговарају?
Амерички председник најчешће води ове разговоре из Овалне канцеларије, где се налази посебна, шифрована телефонска линија повезана са Пентагоном и другим кључним институцијама. Међутим, ако је реч о разговору високог ризика или хитном позиву, председник може користити Ситуатион Роом, командни центар Беле куће опремљен најсавременијом безбедносном технологијом.
Такође, амерички лидер може да разговара и из покретне канцеларије у Аир Форце Оне, председничком авиону, или из Марине Оне, хеликоптера. Сви ти системи имају шифроване линије како би се осигурала потпуна приватност разговора.
Прочитајте још
Руски председник, с друге стране, користи канцеларију у Кремљу, где постоји посебна комуникациона соба са шифрованим телефонским линијама. Путин често разговара и из своје резиденције у Ново-Огарјову, где такође постоји сигурносни систем за вођење државних послова на даљину.
Фото: Профимедиа
Како изгледа сам разговор?
Пре него што разговор почне, протоколи налажу неколико корака:
• Тестирање линија: Специјални тимови проверавају шифроване телефонске линије и осигуравају да нема пресретања сигнала.
• Преводилачки тим: Ако лидери не говоре исти језик, ту су званични преводиоци који симултано преводе сваку реченицу.
• Припрема саветника: Председници често имају поред себе саветнике за националну безбедност, министре и друге званичнике који могу да сугеришу одговоре или појасне детаље током разговора.
• Снимање и транскрипција: Цео разговор се снима и касније транскрибује у поверљивим документима који остају у архиви државе.
Сам разговор обично траје између 20 и 60 минута, у зависности од тема и хитности ситуације. Формалности трају кратко – лидери се одмах фокусирају на кључне тачке које су унапред договорене.
Фото: Профимедиа
Шта се дешава након разговора?
Чим се разговор заврши, тимови за односе с јавношћу објављују саопштења. У зависности од политичке ситуације, некада су та саопштења детаљна, а некада врло штура. Руска страна обично износи више детаља, док Бела кућа често објављује само основне информације.
Након објаве, аналитички тимови и обавештајни експерти проучавају тон и садржај разговора како би проценили могуће последице и следеће кораке. Свака реч се анализира – да ли је саговорник био оштар или попустљив, да ли је нешто прећутано, и какви су даљи дипломатски потези.
(ББЦ) (Гуардиан) (NYtimes)
БОНУС ВИДЕО:
