У току је трећа недеља Васкршњег поста, названа Крстопоклона недеља која подразумева молитву и покањање Часном крсту.
Како време пролази, хришћани који посте као да се мало опусте, па забораве зашто су уопште почели Велики пост. Зато није лоше указати на грехе који се најчешће праве, а то су:
1. Фокусирање само на храну
Многи људи посматрају пост само као промену у исхрани, заборављајући да је суштина поста духовна – молитва, покајање и приближавање Богу.
Пост не значи само уздржавање од одређене хране већ и од лоших мисли, речи и дела.
2. Прављење компромиса у исхрани
Неки људи траже начине да "заобиђу" правила поста, правећи јела која су технички посна, али су превише луксузна (нпр. специјалитети од морских плодова, вегански десерти пуни шећера).
Прочитајте још
Поента поста је и у скромности и уздржавању, не само у избегавању меса и млечних производа.

Фото: О.Радошевић
3. Преједање посном храном
Иако неко не једе месо, млеко или јаја, може се десити да конзумира превише посне хране, чиме се губи смисао уздржавања.
Циљ поста је умереност, а не замена једне врсте хране другом без контроле количине.
4. Занемаривање молитве и духовног живота
Пост без молитве и духовног раста постаје само дијета.
Треба се трудити да се више моли, чита Свето писмо, посећује богослужења и ради добра дела.
5. Осуђивање других
Неки људи, када посте, почињу да критикују оне који не посте или не посте "правилно". Ово је духовна замка – пост треба да води ка понизности, а не осећају супериорности.
Свако треба да гледа себе и свој однос са Богом.
6. Механичко придржавање правила
Поента поста није само у пуком поштовању правила, већ у искреном труду да се човек промени изнутра.
Ако се пост доживљава као терет, а не као прилика за духовни раст, онда нешто није како треба.
7. Игнорисање слабости тела
Неки људи се превише форсирају у посту, иако им здравствено стање не дозвољава.
Црква не тражи од болесних, трудница, деце и старијих да посте на исти начин као здрави одрасли. Битнија је намера и труд, а не строгоћа без разумевања.

Фото: Профимедиа
8. Неправилно прекидање поста
Након дужег поста, неки људи нагло унесу тешку храну, што може изазвати здравствене проблеме.
Препоручује се постепени прелазак на јачу храну, уз захвалност и скромност.
9. Заборављање покајања и исповести
Пост је време када би требало да се човек преиспита, покаје за грехе и исповеди их.
Многи посте само физички, али не раде на свом карактеру и односу са Богом.
10. Размишљање о посту као обавези, а не прилици
Ако неко пости само зато што "мора" и осећа се као да му је нешто наметнуто, губи суштину поста.
Пост је прилика за духовно обнављање, а не терет.
Главна сврха верског поста је духовно узрастање кроз уздржавање, молитву, смирење и добра дела. Ако се пост сведе само на храну, онда се промашује његова права вредност.

Фото: Н. Фифић
Ево за која три греха је велики патријарх Павле сматрао да су посебно опасна током поста.
Гордост
Грех гордости је посебно опасан – они који себе виде као много боље од других, нарочито зато што посте, треба да моле за смирење.
Господ је учио да постимо тајно, без лицемјерја, а богу је угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Током поста се посебно треба чувати мржње, зависти, оговарања, похлепе, непријатељства, гнева. И маштање о гневу помутиће срце и душу у посту.
Преједање
Пост има за циљ да се обузда сластољубље и стомакоугађање. Преједање, односно прождрљивост је велики грех, па је посебно искушење ако се, уз објашњење да не једемо мрсну храну, током поста предајемо уживању у свој осталој храни и то без мере.
Од препуних трпеза на којима само што још нема „од птице млеко“, преко зачињене, масне хране – зато што је „замашћена биљним мрсом“ па до слаткиша за сваки оброк у току дана, пост се за неке претвара у праве гозбе на којима само нема меса и других намирница животињског порекла.
Током поста, домаћице и домаћини треба да обезбеде здраву храну укућанима и понуде гостима једноставно припремљене оброке. Љубав према стомаку значи нечување верности Богу, пишу православни извори.
Непоштовање поста
Постоје периоди у којима се разрешава употреба свих врста хране. Духовник може да пропише пост и мимо наведених дана у црквеном календару, али и да разреши неке вернике од поста.
Међутим, својевољно одустајање од поста, а нарочито спремање посних слава уз мрсну храну сматра се грехом.
„Тиме – уместо да светитељу укажемо част и поштовање – навлачимо на себе Божји гнев. Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести“, наводи братија манастира Високи Дечани.
Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „грех не улази на уста“.
Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања.