Мухарем се присетио дана када је гладовао, али је истакао да су он и бројни чланови његове породице све недаће подносили поносно и са осмехом.
- Детињство ме подсећа на сиромаштво. Било нас је деветоро деце. Шест сестара и три брата. Спавали смо у једној соби, поређани као сардине - почео је Мухарем и наставио:
- Ко има среће и стигне на време када је јело, он ће се најести. Било је дана када смо баш били гладни. Детињство је на мене оставило велики траг. Тада сам непрестано сам размишљао да ли ћу изаћи из те беде. Био сам жељан свега. Када сам имао 12 година први пут сам пробао чоколаду и млеко. Међутим, код нас су се у кући глад, али и ситост подносили са осмехом.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Моји родитељи су били поносни упркос беди. Отац је био учитељ у школи коју сам похађао, а мајка је била чистачица у богатим кућама. Он нас је одувек терао да учимо. У књигама постоји реченица: "Човек је створен да би се трудио", а он се водио њоме. Имао сам све петице током школовања. Био сам фино дете, потпуно оперисан од инцидената. Моји родитељи су због тога били и остали поносни на мене.
(Информер)
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
