РАДИО НА ГРАЂЕВИНИ Певач зарадио милионе, па напустио све: "Имао сам мождани удар"

Шеки Турковић је осамдесетих година био јако популаран на просторима бивше Југославије, а мало ко зна да је пре певања радио као грађевински радник.

Шеки Турковић је једном приликом објаснио како је ушао у музичке воде, а открио и да је у једном тренутку напустио све и преселио се у Америку.

- Запослио сам се у грађевинској фирми "Хидротехника", тако се звала. Није било лоше. Копаш канале, мешаш малтер, плата редовна, живели смо у самачком хотелу и био сам свој човек. Е, ту сам почео помало да певам... Знали су људи да лепо певам, али до тада сам певао само на приредбама у школи, ништа, да кажем, озбиљно, важно... Једно вече смо отишли у неку прчвару код Цветкове пијаце и мало смо слушали музику. Знаш како, грађевинци, физикалци заврше посо и где ће него у кафану. Ту смо долазили често. И навалило друштво то неко вече да им певам и само понављају: "Ај ти да да отпеваш две-три песме, ајде, ајде!" Било нас четворица за столом и на крају се договоримо - ајде да певам! Позовемо шефа оркестра, питамо га је л' може, а он каже: може, али једна песма је три хиљаде! Пази, да ми платимо па могу да певам! Скупимо ти ми дванаест хиљада и устанем ја да певам. Отпевам те четири песме, кад оно - гости ми не дају да сиђем са бине, траже још! Прилази ми шеф оркестра и пита ме, на јекавици, то сам добро запамтио, гђе иначе певам. Погледам га и кажем, нигде. Нигде? Било му чудно. Наставља он да се распитује одакле сам, где радим, шта радим... Одговарам да радим у грађевинској фирми, копам канале, мешам малтер и возим колица. Хоћете ли, каже, да певате? Што да нећу.

- Тад смо канале копали у Миријеву, био је мај, сећам се као данас: родиле трешње у Миријеву, ми беремо, једемо, крадемо, а сељаци нас јуре! И одем ти ја тај један дан у мају, по савету тог шефа оркестра, у удружење "Мелос". Узмем лепо боловање и одем да полажем аудицију. И положим! И пази сад ти ово! Добио сам диплому да сам - квалификовани певач! Не КВ копач канала, него КВ певач! Човек с дипломом.

Прочитајте још

ПОСЛЕ ЈЕЗИВЕ ИСПОВЕСТИ БИВШЕ: Огласио се Бане Мојићевић

22:47

"Музика више није у првом плану - желео сам да будем столар"

21:32

ФУТА УХВАЋЕН С НЕПОЗНАТОМ ЖЕНОМ: "То је моја приватност"

20:07

Кога је Весна Радусиновић волела пре Миломира Марића?

17:39

Како је испричао, његова каријера је ишла добро све до рата.

- Радило се добро. И онда је дошао проклети рат... Хтео сам да бацим микрофон и да више никад у животу не певам! Одвратно је све то било. Пази сад, у Босни ме неће, у Хрватској такође, у Србији... У Србији певам само свадбе по околини Пожаревца, нико неће неког ко се зове Шеки Турковић. Захваљујући супрузи, то ипак нисам урадио. Она ми није дала да одустанем. Појавише се, срећом, ромске свадбе у Италији деведесетих. То је било напорно, али било је пара. Па, људи, ја сам купио стан од 150.000 марака на Душановцу! И дан-данас живим у њему. Пара сваког викенда, али радиш с нељудима. Пази, у оркестру само краду, не могу да ти опишем како и колико, али сваки викенд дођеш са 7.000 марака у џепу. Ал' останеш без грла. Дођеш, заспиш у седам ујутро, ето ти њих на рецепцији! Вичу: "Музика, ај излази, дошли гости!" И ти изађеш... Три године сам певао то тамо и рекао - хвала лепо. У том периоду је дошла и песма "Последњи боем". Покојни Новица ми је направио песму за сва времена.

Преселио се у Америку

Шеки је испричао и како је дошло до тога да живи у Америци.

- У Америку сам отишао 2001. године. Један колега ме је звао да певам Нову годину у Мичигену. Имао сам њихову радну визу и није било проблема. Одем ти ја на ту Нову годину, па направим турнеју од три месеца. Завршим све и тражим одмах да платим таксу, јер они те прате. Нико те не пита колико си зарадио, него да ли си платио таксу. Десет година сам је плаћао. Толико сам провео у Америци. Тамо сам започео живот. Возио сам комби, лекове и пакете, и помало певушио.

Тада је открио и да је у Америци радио као достављач, а да се у Србију вратио у нади да ће поново певати.

- Дошао сам у Србију јер сам мислио да ћу се овде убити од посла у јулу, августу и септембру, мало тезгице, мало вашари. Међутим, све је отказано. Естрада је погинула, ми смо погинули. Јадни смо ми. Ја сам овде као у пензији, имам 23.000 динара. Имам 67 година, преко 40 година радног стажа - рекао је он.

Имао мождани удар

- Снимио сам сад две песме. Има посла, пева се свуда. Имам и овде пензију. Нисам се вратио што сам тамо пропао, то су само гласине. Види ме, ја сам сад у највећој снази. Не могу да певам као онда, јер сам имао мождани удар, али наступам. У Америци сам доживео мождани удар, а ништа осетио нисам. Дођем кући и да ухватим тањир, он испадне; чаша исто. Одем у болницу, кад оно тешки мождани удар. Али сад је све како треба. Треба да се чувам, али шта ћу.