Поприлично надреално делују вести да су државе широм Европе наредиле масован одстрел медведа. После Румуна који су изловили 500 примерака прошлог лета, сада су сличну одлуку донеле и власти Словачке. Влада у Братислави је јуче наредила да се 350 медведа одстрели ове године, а у већини земље је проглашено и ванредно стање након што је један човек страдао док је шетао шумом у централној Словачкој.
Откуд такве драстичне одлуке, упитаће се многи. Разлог је једноставан - број медведа у Европи је током последње деценије драстично порастао, а то је довело и да је број напада на људе такође у порасту (неретко и са фаталним исходима).
- Не можемо да живимо у земљи у којој се људи плаше да иду у шуму - рекао је премијер Словачке Роберт Фицо
Фото: Профимедиа
Међутим, начин решавања тог проблема се не свиђа многима и питају се да ли је баш неопходно убијати толике животиње. Тачније, сматрају да су такви поступци неповратно штетни.
Та одлука је посебно трн у оку еколозима, а поједини сматрају и да је она у супротности са међународним обавезама и као таква - противзаконита.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- То је апсурдно! Министарство за заштиту животне средине није успело да смањи број напада на људе претходним одстрелом медведа (допуштено је да се убију ако залутају преблизу људском насељу). Да би прикрила њихов неуспех, Влада је одлучила да одстрели још више медведа. - рекао је Михал Визик, еколог и посланик у Европском парламенту из опозиционе странке Прогресивна Словачка и додаје да је у годину дана на хиљаде блиских сусрета медведа и људи прошло без инцидената.
Министар животне средине Томаш Тараба рекао је у среду да у Словачкој има више од 1.300 медведа и да је 800 "довољан број", јер популација расте. Медведи су уобичајени широм Карпатског планинског ланца, који се протеже у луку од Румуније преко западне Украјине и даље до Словачке и Пољске.
Како је број медведа толико порастао? 4.000 више за непуну деценију
Након десетина хиљада година прогона, који су довели до истребљења сабљозубих тигрова, хијена и пећинских лавова, последњих година у Европи се повећава број предатора.
На читавом подручју континенталне Европе број медведа, вукова, рисова и росомаха (ждеравац) нагло је порастао захваљујући мерама заштите уведеним пре неколико деценија.
Данас у Европи живи око 20.500 мрких медведа, што је повећање од 17 одсто од 2016 (готово 4.000 више за непуну деценију), док је број европских рисова порастао за 12 процената и сада их има 9.400.
Фото: Профимедиа, Схуттерстоцк
Животиње су се некада ловиле јер су се сматрале штеточинама, а њихова станишта су претварана у пољопривредна земљишта. Те врсте се сада враћају. Завијање вукова, режање медведа и звук њихових корака кроз шуме и равнице поново се могу чути широм Европе.
Случај Словачке
Словачки надлежни органи пријавили су претходне среде случај напада медведа са смртним исходом недалеко од града Детва. Педесетдеветогодишњи мушкарац нестао је претходне суботе док је шетао шумом, а полиција је пронашла његово беживотно тело четири дана касније.
Из тог разлога, Словачка Влада је одобрила одстрел 350 медведа ове године, не би ли се смањили напади мрких медведа.
- Не можемо да живимо у земљи у којој ће се људи плашити да иду у шуму, где људи постају храна за медведе - рекао је Фицо на конференцији за новинаре.
Фото: Shutterstock
Министарство животне средине саопштило је да планира да следи пример Румуније, која је прошле године повећала квоте медведа за одстрел, на 481.
Влада у Братислави је и пре тога попустила законску заштиту дозвољавајући да се убијају медведи ако залутају преблизу људском насељу. До краја 2024. године убијено је око 93 примерка.
Претходни забележени напади
У марту 2024. године, 31-годишња Белорускиња упала је у јаругу и умрла док ју је јурио медвед у северној Словачкој.
Неколико недеља касније, велики мрки медвед је снимљен како трчи кроз центар оближњег града Липтовски Миколаш усред бела дана, како пролази поред аутомобила и јуриша на људе на тротоару.
Како ће Европа живети са све већим бројем вукова, медведа и рисова?
Како обезбедити адекватну надокнаду локалном становништву за штету коју месождери наносе стадима коза и ирваса? Ко би требало да плати ту надокнаду?... То су само нека од питања за стручњаке, али и представнике власти.
Повратак европских месождера можда одушевљава љубитеље дивљих животиња, али истовремено прети да изазове оштре сукобе између еколога и локалних заједница.
Пре две године, шведски ловци су убили 54 вука, што је изазвало бес еколога, али и задовољство међу локалним фармерима.
Фото: Схуттерстоцк
- Кључна ствар је да ћемо се ускоро суочити са месоједима на начин који није досад виђен. У прошлости смо живели с великим бројем предатора, али смо их држали под контролом уз помоћ страха и насиља. Данас то више није могуће. Не можете тек тако да убијете медведа или вука, јер можете да будете кажњени или да завршите у затвору. Морамо да развијамо много флексибилније стратегије које укључују локално становништво, јер су они ти који могу да указују на најбоље политике за решавање односа с месоједима у одређеним регијама. Само тако можемо обезбедити да се њихов повратак у Европу одвија на одржив и праведан начин - сматра Хана Петерсон из Центра за антропоцени биодиверзитет на Универзитету у Јорку.
Систем претерује у процени штете коју предатори наносе, а то доводи до непотребних и контроверзних убијања животиња. С друге стране, ако се проблем потцењује, локалцима ће бити нанета неправда јер им се блокира исплата надокнаде за штету.
- Морамо да пронађемо начин да спојимо истинско локално знање са научним знањем. Тренутно то не радимо - закључује научница.
(ББЦ, Гардијан)
БОНУС ВИДЕО
