"Спавала сам са наставником, тражила сам очинску фигуру"

Певачица Весна Змијанац, без сумње, остаје једна од најмаркантнијих фигура домаће музичке сцене. Осим по непоновљивом гласу и емотивним баладама, годинама је плијенила пажњу јавности својом лепотом, слободним духом, али и бурним љубавним животом. У златно доба југословенске естраде била је сматрана за једну од најлепших жена на сцени, а њен приватни живот редовно је пунио новинске ступце, иако је сама често бирала да ћути о најинтимнијим детаљима.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Међутим, у аутобиографији под називом "Кад замиришу јорговани", Весна је одлучила да искрено подели своју животну причу — онакву каква је била, без улепшавања, измишљања и лажне скромности. Међу бројним детаљима који су изазвали бурне реакције јавности, посебно се издваја њено признање о првом љубавном искуству које је доживела као тинејџерка.

Прва љубав – наставник из школских дана

Весна је отворено говорила о томе како је са свега 15 година изгубила невиност — и то са својим тадашњим наставником математике. Како наводи, то није била прича налик онима из љубавних романа, већ искуство које ју је формирало, и које, иако контроверзно, носи своју емоцију.

– То моје прво искуство било је без нарочите романтике. Није било много маштовито, нити је имало ону ноту свечаности како сам, као девојчица, замишљала. Било је помало грубо, брзо, стидљиво, у неком чудном грчу – пише Весна у књизи, описујући како је то доживела из тадашње, али и данашње, зрелије перспективе.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Radoslav Rodić Roki, АТА имагес

 

Весна је током средње школе живела у Бечу код мајке, али је често долазила на распусте у Краљево. Тамо је поново срела свог некадашњег наставника, с којим је већ раније имала специфичну блискост. У том периоду више није била ученица, а он више није био само професор — њихова веза је попримила емотивни и физички карактер.

– Иако сам била малолетна, изгледала сам старије за своје године, а још важније — осећала сам се старије. Требао ми је неко зрео, стабилан, неко у коме сам, несвесно, тражила оно што нисам имала — очинску фигуру. Он је био управо то, макар у том тренутку – открива Весна.

Иако је разлика у годинама била значајна, Весни то није сметало. Оно што је у почетку деловало као морална дилема — веза са бившим наставником — убрзо је постало природно. Његова спремност да је води улицом држећи је за руку, да не крије њихову повезаност, улила јој је осећај сигурности.

– Веза се поновила још неколико пута, увек у истим околностима – касно поподне, крај реке Ибар, мирно и тихо. Све је било сувише обично, лишено драме, али и без правог узбуђења. Ипак, било је искрено – закључила је.

Фото: АТА имагес / Владими Васић

 

Аустријска романса са Петром Сименсом – тајна чувана 40 година

Поред ове интригантне младалачке љубави, Весна је у књизи открила и још једну причу — ону о вези коју је чувала у тајности више од четири деценије. Током боравка у Бечу, где је радила у фабрици Сименс као део своје праксе, упознала је Петера, сина власника компаније. Њихов први сусрет био је, како Весна описује, судбински.

– Догодило се као у филму. Петер се појавио у управној згради фабрике у којој сам радила. Био је шармантан, образован, духовит... све оно што сам тада сматрала идеалним. Љубав на први поглед, ако тако нешто уопште постоји – пише Весна.

Њихова веза се убрзо развила у озбиљну, иако је наишла на осуду Петрове породице, која није могла да прихвати његову везу са радницом пореклом из Југославије. Ипак, Петер је био заљубљен до те мере да је прекинуо контакт са родитељима, желећи да живи са Весном.

Неколико година су провели заједно, делећи свакодневицу, радости и изазове. Петер је желео брак, заједнички живот до краја, али Весна је имала друге снове — музику, сцену, слободу.

Фото: ТВ Пинк принтскрин/Амиџи Шоу

 

– На пролеће 1975. спаковала сам кофере и кренула пут Београда. Сањала сам да снимим своју прву плочу, и рекла сам му да ћу се вратити. Лагала сам и њега и себе. Знам да тада нисам имала намеру да се заиста вратим – признаје она.

Годинама касније, њихови путеви су се укрстили још једном. У елегантном ресторану у Бечу, Петер ју је, с тугом и нежношћу, упитао: „Јеси ли се сада коначно вратила?“ То питање остало је да лебди као сећање на једну младалачку љубав која није издржала изазове живота и уметничких амбиција.

Живот Весне Змијанац је попут филма – пун емоција, великих прекретница и непоновљивих прича. Њене љубави, иако понекад контроверзне, биле су искрене, дубоке и обликовале су је као жену и уметницу. Њена аутобиографија пружа ретко виђену искреност у домаћој јавности, остављајући читаоцима да сами процене, разумеју или осуде. Али једно је сигурно – Весна никада није бежала од истине.

Шушкало се касније и о Весниној вези са покојним политичаром Иваном Стамболићем, али и са једним од лидера Социјалистичке партије Србије Милорадом Вучелићем. Причало се да је, захваљујући тој његовој позицији, Веснин спот премијерно приказан у Дневнику. Није крила да је волела моћне мушкарце на јаким положајима.

- Волели су ме и ја сам њих волела. Поштовали су ме, и ја сам њих. Често су били галантни према мени. Једном сам добила пун гепек шаниране гардеробе на поклон. Била сам им другар и у пићу и у коцки. Знала сам да уз њих и са њима спискам за једно вече целу моју зараду. Сад ми је остало само сећање. Сви су мртви. - рекла је Весна једном приликом о својим љубавима.

(Стилл)

БОНУС ВИДЕО: