Певачица Зорја Пајић, која је на почетку своје каријере певала на улици, саградила је себи викендицу на Златибору. Наиме, Зорја признаје да одмор од свакодневних обавеза и наступа млада звезда проналази планинској кући коју је саградила на Златибору.
- На Златибор побегнем чим се укаже прилика! Спокој који осећам када сам тамо ме увек освежи и прирпеми за даљи рад. Заиста смо направили свој мали рај тамо, и увек радо одлазимо, па макар на два дана - прича певачица и открива да ужива у свакој активности на планини:
Фото: РТС принтскрин
- Највише волим да шетам природом и да лешкарим и само бринем о томе шта ћемо следеће јести. У великој кући увек има нешто да се очисти, поспреми, али када сам тамо, заиста ми ништа није тешко. А ноћна седења на тераси и причања у недоглед уз лепо вино и посматрање ведрог, чистог неба препуној звезда, а на Златибору сијају најјаче, никад не досади!
Зорја открива да је током опремања куће доста бринула о удобности, али и да није желела да простор у којем ужива затрпа са превише ствари.
Прочитајте још
Фото: Инстаграм/zorja__
- Код опремања је најбитније било да задржимо пространост и пуно светлости, ујутру је уживање пити кафу ту где је кухиња. А предвече, са друге стране, на тераси, гледати залазак, који увек одузима дах. Мени најбитнија ствар јесте душек! Кад се човек добро наспава, све иде лако - прича нам и кроз осмех објашњава да воли да се нађе у улози домаћице и угости најближе, иако најчешће она све поспрема:
- Увек волимо да одемо са породицом и пријатељима. Поред душека, најбитнија ствар коју смо морали да задржимо након реновирања јесте камин, или пећ. Зими је права чар кад се од толике куће сви окупимо око њега и ту се онда дружимо и веселимо. Умем да направим штошта, и волим! Али на жалост, ја сам углавном та која стоји за судопером.
"Бити уметник на улици, није лако"
Фото: АТА имагес
- Увек ћу на то гледати као на јединствено искуство које се може само на такав начин стећи, и увек ћу сматрати да је то одлићан потез јер сам имала прилике да осетим најбруталнију рекацију публике, у сваком смислу, те сам на неки начин била припремљена на све коментаре које су ме сачекали у такмичењу. Бити уметник на улици, није лако, са тим се човек носи као и са свим у животу, од најлепших тренутака, потпуних еуфоричних стања, до јаких удараца реалности које доноси живот. Захвална сам што сам научила да се носим са тим, и увек ћу памтити тај период свог живота као успех.
(Блиц)