Када је гужва, највећи проблем у граду на Сави и Дунаву је - наћи слободно паркинг место.
Београд је данас метропола од око два милиона људи. Ни не чуди што је гужва и паркирање "рак рана" српске престонице. Још када се на све то додају проблеми који се створе бахатим паркирањем - јасно је колико кретање престоницом неретко може да буде мучно.
Фото: А. Стевановић Живковић
Београђани су проблем са бахатим паркирањем имали и пре скоро 150 година. Био је 1. октобар 1892. када је први трамвај пуштен у промет (од Славије до Калемегдана се стизало за 18 минута, радио је само до 9 сати увече), а престоница је тада имала 60.000 становника и 6.000 кућа. Град је био "украшен" блатњавим улицама, турском калдрмом, ниским зградама, дрвеним плотовима, слабим фењерским осветљењем...
Трамвај није био на елекрични погон, вукли су га коњи - Јулка и Соко, којима је управљао "шофер" чика Брка. Баш као и данас, њима је ноћна мора била када се неко бахато паркира - на трамфајским шинама. Веровали или не, у таквим приликама је трамвај морао да иде у рикверц. Тачније, коњи су морали да иду уназад и да тако помере гломазни трамвај који вуку.
Прочитајте још
Занимљив је случај баш из 1892. о ком су писале тадашње новине када је један рабаџија (надничар који превози терет запрегом на воловски "погон") одлучио да стане насред шина и да одради посао који је наумио - да истовари огрев. Медији су тада преносили:
Фото: А. Стевановић Живковић, ТВ Новости
"Пре неки дан трамвајска кола су морала стати код општинског суда јер је један рабаџија истоваривао дрва и није хтео да се склони са шина, иако му је кочијаш неколико пута јављао звиждаљком. Треба најстрожије казнити рабаџију који зна да, иако има право да својим колима прелази трамвајску пругу, нема права да смета саобраћају трамваја, који се због њега морао враћати уназад..."
Проблеми у тадашњем градском превозу су били и са заустављањем трамваја. Утврђених станица није било, "довољно је било само да неко подигне руку, нека снаша обрамицу или господин кишобран, и запрега би се обавезно заустављала да путник сиђе из трамваја или се у њега укрца". О таквом једном случају из поменуте 1892, београдска штампа је писала:
"Један возач није хтео да стане иако му је човек махнуо руком. Хоће ли тај несавесни службеник бити кажњен?"
А ево још једног записа из тог времена о проблемима у градском превозу:
"Нека деца често трче испред трамваја и ремете му нормалан рад. Да ли родитељи знају шта им деца раде?"
Прошло је 130 лета од када је први трамвај прошао Београдом, а неки проблеми и муке чини се као да су увек ту...
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "ТВ Новостима" 1992. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
