Лазарева субота се празнује у спомен на праведног Лазара, следбеника Христовог, кога је син Божји васкрснуо из мртвих.
Многи обичаји и ритуали везани су за овај дан, а један од најлепших је ритуална поворка позната под именом Лазарица.
Фото: Схуттерстоцк
Лазарице су женска поворка. Број учесница је често варирао: у неким крајевима су ишле по две, три, а негде и у групама од по 10 и више.
Скупину су најчешће сачињавале девојке стасале за удају. За њих је учешће у Лазарицама била нека врста иницијације. То је била прилика да се прикажу селу као одрасле и спремне за ступање у брак. Обичај је био да, ако се девојка не уда, треба бар три пута да учествује у лазарицама. Уколико то не учини, веровало се да ће је сустићи нека несрећа.
Прочитајте још
Лазарице су имале подељене улоге. Главне су биле Лазар и Лазарица. Лазар је била девојка обучена у мушко одело и наоружана штапом, мачем или јатаганом. На глави је имала клапак украшен цвећем и перјем. Лазарица је носила свечану женску одећу, а главу је прекривала белом марамом или танким велом, тако да јој се лице није видело.
Остале учеснице су, такође, биле свечано обучене, а уз поворку је често ишао и вођа, који је бранио девојке од насртљивих младића.
За свој наступ лазарице су се увек дуго и брижљиво спремале. Некада се те припреме трајале и по неколико недеља.
Поворка се кретала на дан празника у рану зору. Ишло се од куће до куће. Пред сваком кућом Лазар и Лазарица изводили су посебан плес, а остале учеснице су их пратиле песмом којом су изражавале жеље за срећу и напредак куће и укућана.
Фото: СПЦ
Песме су биле прилагођене конкретним приликама, одређеној кући или особи. Било је песама посвећених девојци за удају, младенцима, трговцима, кмету, малом детету, трудници…
Појединим песмама лазарице су растеривале зле силе, а нарочито змије, које су у то доба године биле велика опасност. На пример:
"Бежи змија плазара, Ето светог Лазара,И он носи тавину,Обиће ти главину. "
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
