Ипак, у ретким интервјуима, певач је отворено говорио о траумама које су га обликовале, а посебно о трагедији која му је обележила детињство.
Његов отац завршио је у затвору када је Милан имао само пет месеци, а тамо је и изгубио живот под, како Милан тврди, неразјашњеним околностима.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Имао сам само пет месеци када је мој отац отишао у затвор. Зато га се и не сећам, али кроз главу ми пролазе слике из посета. Никада нисам имао осећај да имам тату, већ неког течу кога сам повремено виђао. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека с којим је радио у пекари. После пет и по година саопштили су нам да је пао са скеле и погинуо, али не верујем у то. Мислим да се ради о крвној освети - причао је Милан својевремено.
Посебно га је погодило када је случајно пронашао писма која је отац слао из затвора.
Прочитајте још
- Не знам какав бих био да сам растао уз оца, али одувек сам се осећао инфериорно. Када бих у друштву рекао да немам тату, изазвао бих сажаљење. Као да сам ја крив што је то тако. Најтеже су ми пала писма која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Осетио сам колико му је свако писмо другачије, у неким се препознавао очај, понекад оптимизам. Мама ме је, упркос свему, издржавала и борила се за мене и сестру. Радила је у трафици, пеглала, чистила по кућама. Често је позајмљивала новац - рекао је Станковић пре више од деценије.
Милан бол за оцем и даље носи у себи и ретко о томе говори.
- Болне приче постају много болније када се о њима говори кроз медије. Овде није реч о мистерији, већ о породичној трагедији која није медијска посластица, него рана. Она никад неће зарасти и најмање што бих могао да тражим јесте да људи не копају по томе - причао је Милан за "Сторy", који је на помен неразјашњене околности по којима му је отац умро реаговао речима:
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Има ли смисла у нечијој смрти тражити додатни одговор? За мене као дете које је кроз то прошло, сасвим је довољан хендикеп што сам растао без оца и то знају само они који су били у сличној ситуацији. Никада нисам имао намеру да причам о томе, јер је то моја интимна бол. Нећу ни сада да детаљишем на ту тему, не зато што се у њој крије богзна каква мистерија, већ зато што је то напросто много тешко.
Поред свега, у школским данима суочавао се и са вршњачким насиљем.
- Што те не убије, то те ојача, бар је тако било у мом случају. Преживео сам све и свашта, па и вршњачко злостављање. Ја сам преживео вређања, цепања ранца, избацивања из друштва и зато истичем да је од добре оцене важније бити добар човек и заштитити слабије. Памтим шести и седми разред основне школе, повлачење у себе, у своју собу и спопствени свет глуме и сцене, где сам могао да будем оно што желим - открио је својевремено Милан.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
