Прва среда након Ускрса у нашем народу носи посебан назив - Светла, или како је у неким крајевима зову, Гарава среда. Иако на први поглед обичан радни дан, за многе је овај датум и те како симболичан - тренутак када се ослушкују сигнали са неба, када се тумаче знаци природе и када се, према веровањима наших предака, може наслутити како ће изгледати цела наредна година.

Ова среда носи и једно важно значење, она је први дан после великог празничног предаха када се народ враћао свакодневним обавезама, али уз посебан осврт на природу. Наши стари су пажљиво посматрали време овог дана, јер се веровало да оно открива судбину целе године. Уколико је небо облачно и тмурно – то је лош знак. Говорило се да ће година до следећег Ускрса да буде тешка, пуна оскудице и брига. Али ако је небо ведро, без облака - то је најава обиља, плодности и благостања.

У различитим крајевима Србије постојала су и посебна народна веровања везана за ову среду. У ужичком крају, рецимо, људи су сматрали да онај ко данас види звезду падалицу, може очекивати срећу током целе године. Постојала је и веровања дубље симболике, ако вам је неко драг недавно преминуо, а угледате звезду падалицу, то није случајност - то је знак, јер је та звезда, веровало се, припадала управо покојнику.

Зашто "Гарава среда"?

Необичан назив "Гарава среда" потиче из једног старог обичаја који је био присутан у Банату све до Другог светског рата. Тог дана, неожењени момци из села формирали би веселу поворку, уз звуке свирача, и са собом вукли велики пањ. Током поворке, жене из села су их дозивале, шаљиво прозивале због тога што још нису стали "на луди камен", а затим их - нагаравиле. Лица би им била умазана гарежи, као вид ритуалне шале и симболичног означавања нежења.

Овај шаљиви, готово карневалски обичај, имао је и дубљу поруку - подсмех, али и подстицај на брак, заједницу и оснивање породице, што је у тадашњим срединама било од велике важности.

Светла, али и "трапава" среда

Светла среда се у православном календару налази у посебној недељи - Светлој или Трапавој недељи, првој после Великог поста. То је период радости, прославе Ускрса и духовног олакшања. Занимљиво је и да се ове среде и петка не пости - што је још један показатељ да се празнично расположење продужава и после самог празника.

Наши преци су говорили: "Ко згреши средом - грех му остаје заувек." И иако данас овакве изреке доживљавамо више као део богатог народног наслеђа, оне сведоче о поштовању које се некада гајило према одређеним данима у недељи

Светла или Гарава, духовна или шаљива - ова среда је више од обичног дана. Она је подсетник на везу коју имамо са прошлошћу, са природом и са сопственим коренима. И док посматрамо небо тражећи знак, можда не тражимо одговор - већ само мир и наду да ће година која је пред нама донети више светла него таме.

(Блиц Жена)

БОНУС ВИДЕО: