Период између Првог и Другог светског рата
После Октобарске револуције 1917. године и грађанског рата у Русији, велики број руских емиграната – углавном припадника аристократије, официра, интелектуалаца и уметника – нашао је уточиште у Краљевини СХС (касније Југославији), а Београд је постао једно од главних средишта руске емиграције у Европи.
Фото: Б. Субашић
Око 40.000 њих, углавном војних лица и интелектуалаца се запутило пут Србије, а већина њих се настанила управо у Београду.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Култура
Руси су значајно утицали на културни живот Београда. Оснивали су балетске школе, музичке академије и драмске радионице.
Примера ради, руски уметници су играли кључне улоге у оснивању Балета Народног позоришта, а московска балетска традиција постала је основа за развој балетске уметности у Србији.
Фото: П. Митић
Пре Првог светског рата, осим неких појединачних и ретких, углавном концертних гостовања, класичан балет код нас није био присутан.
Уметници руског порекла били су главни носоци развоја Балета Народног позоришта од 1920. године све до Априлског рата 1941. године када почињу да напуштају Београд. Мањи број њих остаје у Народном позоришту до краја Другог светског рата, а у најтежим годинама окупације на челу Балета је Рускиња Нина Кирсанова.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Руси су били присутни су и у књижевности, ликовној уметности, а утицали су и на архитектуру престонице. Поједини руски професори донели су европски дух и високе стандарде образовања на Универзитет у Београду.
Архитектура
Многи руски архитекти оставили су неизбрисив траг на београдску архитектуру. Међу представнике такозване старије генерације Руса, која је стварала у Београду између два светска рата, спадају Виктор Лукомски (уноси елементе класицизма, необарока и руске црквене архитектуре), Николај Краснов, Николај Васиљев, Василиј фон Баумгартен, Василиј Андросов, Владимир Загородњук, Сергеј Смирнов и Георгиј (Ђорђе) Коваљевски.
Фото: Википедија/Јавно власништво
То је уједно био најинтензивнији период рада руских емиграната у Београду, када су учествовали у изградњи и украшавању Дворског комплекса на Дедињу, Генералштаба, Народне скупштине, Народног позоришта, Главне поште и других јавних зграда.
Фото: Н.Фифић
Радили су и на изградњи Патријаршије и неколико цркава у Београду.
Пројектовали су на десетине приватних вила које данас красе делове главног града, попут Дедиња, Дорћола, Врачара и Сењака.
Фото: Н. Скендерија
Лукомски и још око 3.000 емиграната сахрањени су у руској некрополи на Новом гробљу у Београду.
Црква Светог Александра Невског на Дорћолу и Руска црква на Ташмајдану (Храм Свете Тројице) сведоче о руском присуству и стилу.
Економија
Иако многи Руси долазе као емигранти без имовине, временом покрећу занатске радње, уметничке атељее, фотографске и кројачке радње.
Руси су били познати по квалитету, прецизности и озбиљном приступу послу, што их је чинило цењеним члановима београдског друштва.
Отварају и руске ресторане и посластичарнице, уводећи нове укусе и стил живота.
Политика
Руска емиграција је углавном била аполитична, али снажно антикомунистички настројена. Руси су уживали заштиту и симпатије тадашње власти, а Београд је често био место окупљања руских емигрантских организација које су неговале идеју повратка у "стару Русију".
Свакодневни живот
Присуство Руса у Београду оставило је траг у свакодневним навикама – од моде, преко начина конверзације, до уметничких вечери и концерата. Руски језик је био често коришћен у вишим друштвеним слојевима, а руски обичаји и стил живота делимично су интегрисани у београдску свакодневицу.
Утицај Руса у савременом Београду
Модерни руски утицај на Београд се огледа у нешто другачијем контексту – више кроз геополитичке и економске односе, али и кроз присуство савремених руских фирми, културних организација и политичког наратива.
Од отварања украјинског фронта, бројни Руси су још једном одлучили да њихов, макар привремени дом постане град у коме нико није странац - Београд.
Фото: М. Анђела
Културна сарадња две државе се и даље негује кроз деловање неколико институција, а пре свих Руског дома у Београду, који промовише руску књижевност, филм, музику и језик. Постоје и бројне секције за учење руског језика и културе, уз интересовање које подстичу блиске историјске и православне везе. Руски филмови и класична музика често су присутни на фестивалима.
Иако нема новијих архитектонских остварења директно повезаних са Русијом, обнова и проширење Храма Светог Саве – делом уз руску помоћ – симболично указује на континуирано присуство. У савременој архитектури, утицаји су више глобални, али руски естетски сензибилитет понекад се препознаје у ентеријерима ресторана, хотела или амбасаде.
Фото: Профимедиа
Русија и даље има снажан политички утицај на део српске јавности и институција. Кроз идеју православног братства, историјског савезништва и заједничке борбе, руски наратив има значајан одјек. Међутим, тај утицај је део шире геополитичке равнотеже у којој Србија балансира између Истока и Запада.
Присуство Руса у Београду данас се огледа и кроз појединце који раде у дипломатији, енергетици, култури и образовању. Руски језик је и даље присутан, а руска кухиња се негује у ресторанима. Руски медији и друштвене мреже, доступни и преведени, утичу на део јавног мњења и свакодневни дискурс.
Утицај Руса на Београд представља јединствен пример дубоких веза које трају преко једног века. Док је у периоду између ратова био романтичнији и културолошки богат, данас је више политичко-економски, али и даље присутан у свакодневици Београђана.
