Совјетски Савез је, заједно с Америком, био учесник конфликта — али ограничено инволвиран, за разлику од Америке, будући да је слао опрему и војне саветнике Северу али не и војску, за разлику од свог ривала. Ни ваздушни двобоји између совјетских пилота на апаратима МиГ-15с и америчких на Ф-86с нису још били почели.
Посада и особље три ескадрона 821. ловачко-авијацијског пука у „Сухој Речки” нису имали због чега да се брину, није било планирано ни да се лети, резервоари у авионима су били празни — што ће се ускоро показати као важна ствар, након што је рат стигао из ведра неба: буквално.
Улетевши 100 км дубоко у совјетску територију, 8. октобра 1950. у 16.17 сати, два америчка млазна ловца локид П-80 шутинг стар појавила су се на небу и почела да пуцају по авионима паркираним на земљи, оштетивши их шест и уништивши један, који је у потпуности изгорео. Да су били пуни горива било би много горе.
Људских жртава није било, ни мртвих ни рањених, а случај је хтео да авионске „жртве” буду баш апарати америчке производње, ловци бел П-63 кингкобра, које су САД предале Совјетима током Другог светског рата у оквиру Закона о зајму и најму.
Прочитајте још
Американце тако није имао ко да гони; али чак и да је било горива у авионима и да су упркос томе преживели напад, кингкобре са клипним моторима не би имали шансе против млазњака. У сваком случају, вест о атаку одмах је стигла до кремаљске врхушке, која није била начисто да ли се радило о грешци или објави рата.
За сваки случај, Совјетско ратно ваздухопловство одмах је подигло узбуну на највиши ниво, први пут од краја Другог светског рата, и по сведочењу једног од пилота нападнутог пука, Николаја Забелина, седели су у авионима или поред њих од јутра до мрака, чекајући да почне коначни обрачун титана социјализма са титаном капитализма...
Поред тога, нови мигови 15с упућени су на Далеки исток, и ускоро су се укључили у борбе изнад Кореје; пре тога, дан након напада, СССР је у Уједињеним нацијама најоштрије протестовао, али ништа више од тога. Пре свега зато што су поверовали америчким уверавањима да није било намере.
Заправо су два авиона, која су имала задатак да бомбардују севернокорејски аеродром у Чонгђину, услед навигационе грешке залутали у совјетски простор, налетели на неки аеродром и протумачили га као жељени циљ.
Да су направили огромну грешку први пут су посумњали када авиони нису експлодирали — није било шансе да севернокорејски авион стоји паркиран на писти без горива до врха резервоара. Онда су угледали острво које није требало да постоји, јер није било никаквог острва код Чонгђина.
По повратку у базу и по предаји извештаја, њихов командант, генерал-мајор Ерл Партриџ, рекао им је да ће или бити одликовани или послати на војни суд. Десило се ово друго, али су кажњени благо и прекомандовани у базе у Јапану односно Филипинима.
Хари Труман је говорећи у УН преузео одговорност и објаснио да је у питању била навигациона грешка и лош прорачун од стране пилота, што је совјетска страна одговорно прихватила, мада вероватно није поверовала; пилоти 821. ловачко-авијацијског пука свакако нису.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО
