Има 102 године, вози, виталан је и даје СЕДАМ упутстава за ДУГ ЖИВОТ

Др Шарфенберт помоћни је професор на Универзитету Лома Линда у Калифорнији (једне од пет светских плавих зона). Рођен је 1923. године, а и даље је изузетно виталан, ментално бистар, самосталан, путује светом и вози аутомобил те је доказ потенцијалних здравствених користи које могу да проистекну из придржавања његових седам животних навика.

Др Шарфенберг такође је одбацио идеју да је генетика играла улогу у његовој дуговечности. Његова мајка преминула је у својим 60-им од Алцхајмерове болести, а његов је отац подлегао срчаном удару у 76. години. Др Шарфенберг је, такође, надживео оба своја брата која су била мање физички активна.

Седам животних правила др Шарфенберга за дуговечност

Доктор верује да поштовање његових седам једноставних животних правила може да спречи појаву кардиоваскуларних болести повезаних са старењем попут срчаног удара, можданог удара и дијабетеса, који су водећи узроци болести и смрти у развијеним земљама. Он тврди да придржавање његових животних правила не само да може помоћи у превенцији болести срца, већ и потенцијално помоћи људима да живе дуже.

1. Никад не пушите

Шарфенберг никада није пушио те је објаснио да су опасности од дувана добро познате и документоване од 1964. године у Surgeon General report-у. Доказано је да пушење штети готово сваком органу у телу и један је од највећих узрока болести и смрти које се могу спречити у многим земљама широм света. На пример, 2018. године болести повезане са пушењем убиле су готово 20.500 Аустралијанаца.

2. Немојте пити алкохол

Осим што никад не пуши, Шарфенберг, такође, апстинира од алкохола. Упркос истраживањима која сугеришу да повремено пијење или одређена алкохолна пића могу да понуде неке здравствене предности, др Шарфенберг указао је на студије које показују да се сва заштитна дејства које нуди ниска конзумација алкохола компензују повећаним ризиком од рака. Његово мишљење подржавају смернице Светске здравствене организације према којима је најсигурнији избор без алкохола.

Прочитајте још

СВИ МИСЛЕ ДА ЗНАЈУ: Како се правилно пали ауто

12:19

ОДГОВОР СВЕШТЕНИКА: Треба ли да се носи одећа покојника

22:39

ЦАРСТВО СМРТОНОСНИХ ЗМИЈА: На острву забрањен прилаз људима

13:19

Србин рукама ухватио алигатора - звер покушала да га угризе

11:59

3. Одржавање вашег тела активним је важно, посебно након 40. године

- Иако сам нутрициониста, мислим да је вежба чак важнија од исхране - рекао је Шарфенберг и додао како сматра да је најважнија животна фаза за вежбање средина живота, од 40. до 70. године.

- Тада вам треба, јер то је време када се људи обично опусте, имају више новца, купују више хране, више седе, једу више… а то је погрешан пут - истакао је.

Професорова преферирана рутина вежбања је вртларство и брзо ходање. Он се, такође, осврнуо на студију која је показала да су људи који ходају више од 3,22 километра дневно имали упола мању стопу смртности од оних који су били мање активни. Доктор је у интервјуу за Today рекао како верује да је његов врло активан животни стил разлог што је "надживео" своја два брата деценијама. - Главна разлика је била што сам пуно вежбао - открио је.

4. Избаците грицкалице

Срж правила доктора Шарфенберга је да оно што једете чини разлику те да треба да осигурате да одржавате здраву тежину. Он препоручује примену једноставних упутстава око прехрамбених навика како бисте били сигурни да се нећете угојити.

- Једите у право време. То значи да нема грицкања. Једите разнолику природну, непрерађену храну у количинама за идеалну тежину… То је све што треба да знате - рекао је Шарфенберг.

Он је, такође, рекао да повремени пост има одређене здравствене предности те је открио да му је задњи оброк у дану рано послеподне те да више не конзумира храну до 6.30 сати ујутро.

5. Размислите о избацивању меса из исхране

Као члан Цркве адвентиста седмог дана, Шарфенберг се од детињства придржавао вегетаријанске исхране. Он је пробао месо, али није га јео од своје 20. године. Уместо тога, следи потпуно биљну исхрану, која укључује млеко и јаја. Омиљена храна му је: манго, каки, кромпир те макадамија и други орашасти плодови и семенке. Он је рекао да је вегетаријанска исхрана "оптимална" јер конзумирање превише меса може да повећа ризик од кардиоваскуларних болести.

6. Смањите унос засићених масти и меса

Ово правило повезано је са објашњењем о предностима усвајања вегетаријанске исхране, јер мноштво засићених масти долази из меса попут говедине, свињетине и перађевина. У складу с тим, доктор каже да је придржавање вегетаријанске исхране и избацивање уноса животињских масти најједноставнији начин да се избегну ризици повезани са високим уносом засићених масти, попут високог крвног притиска и високог холестерола.

7. Реците "не" својој жељи за слатким

Др Шарфенберг је указао на јасну везу између конзумације шећера и повећаног ризика од срчаних болести, као и других здравствених проблема повезаних с гојењем. Он препоручује модификовање рецепата како би се смањио унос шећера. На пример, предлаже замену слатких сирупа који се користе за палачинке и вафле са воћем и кремом од индијских орашчића. Из СЗО препоручују да шећери не чине више од десет посто нашег укупног прехрамбеног енергетског уноса или мање од 12 кашичица дневно. Смањење уноса на мање од пет посто дневног енергетског уноса (шест кашичица или 25 грама) даје још више здравствених предности, пише Дејли Мејл.