Недавно је имао удес, а сада је за "Ало" испричао непознате детаље из живота. На Хиландару је провео чак три месеца, открио је шта га је навело на такав корак.
- У Хиландару сам провео три месеца, а пре тога сам био у грчком манастиру Симонопетра. Желео сам да осетим православни дух, а да не знам језик. То је врло драгоцено искуство и дивно сазнање после мог садржајног истраживања религије. У том православном кругу пронашао сам себе и све оно што је био мој пут сазревања и вере. На тај корак натерао ме је судар рутине и паралелног живота, бесмисао моје професије. Да ме неко не схвати погрешно, наравно да моја професија има смисла. Позориште и те како има смисла и помаже друштву да се преиспита, сагледа, насмеје, а на крају крајева и да открије неке ствари које су ствар менталитета, али и погрешног и добро понашања - започео је глумац и објаснио да је током глумачких улога почео да губи себе.
Фото: АТА имагес
Због тога што је превише радио, изгубио је осећај за приватни живот. Три пута је помишљао да одустане од глумачког позива:
- Играо сам толико често да сам изгубио осећај за свој живот. Ишао сам из улоге у улогу и то је трајало годинама. Једне ноћи изашао сам из позоришта, а да нисам знао које је годишње доба. Толико сам био у паралелном свету своје професије. Онда сам одлучио да прекинем са свим тим, да уметност постане други план, а живот први. Тражио сам неплаћено од управника Јована Ћирилова. У почетку му је то било чудно и смешно, није веровао. Толико сам био упоран да је на крају поверовао и добио сам отпуст који је трајао годину дана и неколико месеци - рекао нам је Лечић и открио како је зарадио свој први динар и одлучио да постане глумац.
Прочитајте још
- Сећам се тренутка када сам се одлучио за глуму. Још док нисам ни отишао на пријемни, размишљао сам да одустанем од тога. Чуо сам друге који су били око мене. Били су нервозни, трчали су у WЦ, повраћали, пушили цигарете, а ја сам био миран. Чуо сам да покушавају већ трећи, четврти пут. Знао сам да ако не будем примљен, да више никада нећу доћи. Помислио сам да ти људи можда више од мене заслужују да добију шансу. Други пут сам хтео да одустанем на ужем избору. Професор је то препознао, па ми је рекао: „Лечићу, да нисте урадили то што сте намислили“. Схватио сам да зна нешто што ја не знам и да сам ту да научим. Како је он то могао да зна када никоме ништа нисам рекао нити сам реч проговорио? Трећи пут сам хтео да одустанем после прве године. Када сам дошао на другу годину, професор који ме није видео тих месец дана је у мени пробудио бунт, помогао ми је да као глумац пукнем, да се отворим. Схватио сам тада да ја као глумац могу нешто да дам.
Мајка му је била велика подршка, увек је веровала у њега:
- Мајка је увек веровала у мене. Да ње није било, не би било ни мене. Та мисао да напустим глуму ми се појављивала највише у другом периоду живота, заправо у задњој петини. Кад сте млади, то не видите, срљате, грабите, само идете напред. Нова искушења, нови изазови. Касније упознате друге стране те медаље, па некада та јавност, смета. Волео бих да сам нормалан човек. Умем да претерујем у јавним наступима, али то радим јер мислим да могу да помогнем. Највеће задовољство осећам у сусрету са најобичнијим људима - открио је глумац, па проговорио о свом првом хонорару.
Фото: АТА имагес
- Први хонорар су ми украли. У "Специјалном васпитању", мом првом филму, моју улогу су шишали, а за то ми нису платили. Били су дужни кад већ мењају мој физички изглед, да то надоместе материјално, али су то прескочили. Нисам за то добио сатисфакцију. Можда су и добро урадили. Био сам спреман и на то само да добијем добру улогу. Добио сам хонорар од снимања, али не од тога што су ме шишали. Дозволио сам то наравно, не љутим се. Мислим да је то сјајна порука, да се одрекнем и косе, ето, и да изгледам као криминалац.
Лечић је послао веома битну поруку младима:
- Млади не смеју да се залећу јер није све што лети птица. Не треба да потрче за првим сензацијама, порукама, опијајућим универзалним стварима слободе, демократије, части, правде. То све могу да буду речи и маске где се крију много озбиљније, дубље и подлије намере да те заробе, покоре, осакате живот, да ти покраду младост, знање и време. Зато млад човек мора да има савезника и у духу и на земљи, поред себе. Некога коме може да верује, ко је проверен. Да би на време размислио и не залетео се, увек треба да постоји кочница, да се изброји до десет и да се запитамо да ли прави избор за себе било да се ради о пријатељствима, каријери или љубави.
БОНУС ВИДЕО:
