Наташа Аксентијевић се говорила о средњошколским данима, почетку каријере, суочавању са чињеницом да до уласка у четврту деценију неће имати улоге и понуде, хапшењу, сукобу са полицијом, али и како реагује са негативне коментари на рачун свог изгледа.
Фото: В. Данилов
- Десила се једна супер ствар, била сам на приватном факултету, студирала глуму на БК универзитету, Класу је примио Предраг Ејдус, била сам у његовој класи и он је био један чаробан глумац, изузетно лош педагог, али велики интелектуалац. Свако ко је имао било коју потребу да нешто научи од њега је могао да научи, али си морао да га питаш. Није некако само иницијативно преносио знање. И од тог човека сам научила доста тога о животу, о раду, посвећености и о тој љубави и страсти која је јако битна. Десило се на велику несрећу његову и нашу наравно, да се он разболи на мојој другој години. И ето, малкице среће је било у томе што је дошао да ми буде професор покојни Влада Јертовић - започела је Наташа, па наставила:
Фото: Антонио Ахел/АТАИмагес
- Када смо завршили факултет, Влада је у разговорима са мном за кафанским столом рекао да од мене неће бити ништа до 32, 33 године. И ја сам погледала као, јој, страшно, данима сам плакала кући. Тад сам га питала као, па зашто? Каже, па то је тако, после ће се врата отворити и радићете на разним пољима и носите такву енергију. Нажалост, Влада је покојни и једном приликом сам му то само рекла, али то је већ било касно јер су тада тек почињала да се отварају врата. Жао ми је што у данашњем времену није жив да га загрлим и да кажем та реченица која ми је била најстрашнија реченица на свету, стварно у животу што ми је неко рекао јер због ње сам највише патила, да сам знала колико је истинита и добра, да нећу тако од те 20 и неке, кад завршим факултет тих 10 година, да нећу радити и да то стварно има смисла.
Прочитајте још
Аксентијевићева се дотакла своје храбрости да ради, али и да се понаша онако како жели, те је открила како је то све почело:
- Због тога што је, иако је то било из неке непромишљености, из лудила, нисам ја мислила да сам храбра, ја сам као средњошколка, у то време је тек почео Б92, ја сам се мувала по Б92, радила са тим људима, хапшена као малолетни дисидент, значи прошла сам све. О томе, ето, на пример, никад нисам причала, да сам имала и досије и да сам била ту у том тренутку као што су били сви млади јер сам одлазила у Крсманац што је било академско позориште, где је било доста студената и увек сам била са тим старим људима који су ме увели у целу ту причу, али мене је то интересовало као бунт.
Фото: Zorana Mandic/ATAImages
Наташа је открила шта је кључ доброг расположења, као и чињеницу да срећу чине мале ствари.
- Кључ је у микро, мини стварима, у току дана, да погледате неког, кажете добар дан човеку у лифту, да му стварно пошаљете енергију да му буде добар дан. Кад то урадите пет дана, шести дан се будите, стварно буде вам боље, колико год можете, понесите некој баби кесу. То су те микро ствари, то је буквално као оне домине кад падају једна на другу. Ти кад кренеш тако, и то иде низ и једно за другим, једно за другим. Добре ствари се шире, шири се круг добрих ствари - говорила је Наташа у подкасту „Нешто моје“.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
