"Умро је друг Тито," обавестио је Миодраг Здравковић, спикер Телевизије Београд, износећи тужну вест из Централног комитета Савеза комуниста Југославије и Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Ове речи одјекнуле су међу радничком класом, радним људима, грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, изазивајући тугу и сету широм земље.
Фото: Јутјуб принтскрин/mentolija
Јосип Броз Тито, лидер и вођа који је водио земљу кроз изазовна времена, остваривши значајне промене и задржавши суверенитет Југославије на светској сцени, напустио нас је. Његова смрт означава крај једне ере и оставља велику празнину у срцима многих грађана. Титова посвећеност социјалистичким идеалима, борба за права радничке класе и очување јединства различитих народа и народности у Југославији остају трајна инспирација.
Током свог дугогодишњег власти, Тито је остварио многе значајне реформе које су обликовале друштво и економију земље. Његова политика несврстаних и неовисности земље од великих светских блокова донела је Југославији посебан статус на светској сцени. Иако су се појављивали изазови и тешкоће, Тито је остао непоколебљив у својој визији и храбро водио земљу кроз бројне изазове.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/mentolija
Ова вест о Титовој смрти није само губитак за Југославију, већ и за целокупну светску заједницу. Бројни лидери из различитих делова света изразили су саучешће и одали признање његовом доприносу миру и независности. Титова оставштина ће остати жива, а његово име ће се увек повезивати са важним тренуцима у 20. веку.
Са непуних 15 лета Миодраг се 1942. године прикључио партизанима којима је годину раније однео пушку украдену од оца. Нису му признали статус првоборца јер, како каже, није имао 15 година. Непосредно пред ослобођење Зајечара (1944), пошто је одлично познавао терен, кришом је у град увео два припадника НОП-а и Црвене армије. Мало је недостајало да буду откривени те вечери. Демобилисан 1946. године као стрелац на авиону.
Фото: Јутјуб принтскрин/Lucky Star Media
После рата, Миодраг Здравковић се бавио и певањем. Његов баритон ушао је у енциклопедију урбане музике у граду на Тимоку „Зајечарска рапсодија” аутора Зорана Алексића. Крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века пунио је салу Дома ЈНА, а репертоар му је била забавна и евергрин музика. Певао је и у чувеном „Божидарацу” за 500 динара за ноћ, што је било равно једномесечној претплати за студентску мензу.
Да је уписао машинство, Миодраг се готово сигурно, никада не би јавио на аудицију Радио Београда 1955. године и живот би га одвео на другу страну.
- Алтернатива је била да код мог оца, у сеоској кафани, носим чокањчиће пијаним сељацима, или да урадим нешто са животом. На аудицији је било много кандидата, на стотине их се јавило, а изабрали су нас шесторицу. Од те шесторице ја сам био најгори јер је међу њима било глумаца и оних који су већ били спикери на другим радио-станицама - каже Миодраг Здравковић и наставља:
Фото: Јутјуб принтскрин/Lucky Star Media
- С овим нашим акцентом, узели су ме више ради експеримента. Да пробају да ли могу и мене да науче правилном изговору. На срећу, допао сам у руке лектору Радмили Видак која је била амбициозна жена, сјајан стручњак. После једно месец дана ми је рекла: ’Миле, нема вајде даље да наставимо.’ Сав успаничен сам завапио: ’Немојте, Рацо, ајде још да радимо.’ ’Имате ли стрпљења?’, питала је она. Кажем да имам. За недељу дана ја сам проговорио.
Здравковић је рођен у селу Рготина код Зајечара, а то и није крај где се баш негује беспрекоран књижевни говор. Гимназијалац из Зајечара, већ у петнаестој години, приступио је покрету. Присећајући се дана рата, и сам са извесним чуђењем говори о својим младалачким, ратничким данима. - Нисам имао још ни седамнаест година, био је почетак 1944. када сам у окупирани Зајечар увео два наша борца и два совјетска војника. О опасностима које крије тај тренутак, онда нисам мислио. Ваљало је само испунити задатак.
Фото: Јутјуб принтскрин/Lucky Star Media
Поред Радмиле Видак и Бранислав Сурутка му је била јако наклоњен. Миодраг каже да су му обоје много помогли. На питање како је остао прибран тог 4. маја 1980. године када је цела држава плакала, Миодраг каже:
- Била ми је част да тако нешто припадне мени. Иначе, стајала ми је кнедла у грлу, што се и види на снимку, јер нисам могао одмах да почнем.
Миодраг Здравковић увек је био на висини задатка. Његов препознатљив глас, савршена дикција, логички акценат, још увек је у ушима многих који су га макар и једном чули. Био је у стању да чита два и три сата без престанка у живом преносу. Једанпут, за време совјетске интервенције у Чехословачкој, а други пут за време самита Покрета несврстаних у Каиру, с телепринтера је читао вести неколико сати.
Спикер Радио-телевизије Београд Миодраг Миле Здравковић ушао је у легенду још за живота прочитавши ону чувену реченицу: „Умро је друг Тито.” Убрзо затим отишао је у пензију и сви су некако заборавили на њега.
Један од најбољих спикера и у некадашњој Југославији никада није држао ни једну школу доброг читања, нити га је неко звао да то ради.
Пензију је провео у свом селу Рготини надомак Зајечара. Неки су говорили да је сам сејао и бавио се пољопривредом да би преживео, али му је можда баш тај здрав живот продужио век.
Умро је у 90. години живота 2017. године.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
