Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења. Био је сродник још једног потоњег чувеног хришћанина јеврејског порекла – апостола Павла.
Онај који је овенчан
Име Стеван или Стефан (ради се о различитом облику истог имена), потиче од грчке речи Степханос, што значи што значи "венац, круна". Стефан је заправо "онај који је крунисан, који је овенчан“.
Фото: СПЦ.рс
Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и патрон-заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата као и на бази кованица. Ово је био и разлог више да 11 владара из династије Немањића поред свог имена додају и име Стефан. Сви они су, поред владарског имена Стефан, имали и лично име – Стефан Првовенчани (пуно име му је заправо било Стефан Немања ИИ), Стефан Радослав, Стефан Владислав, Стефан Урош I, Стефан Драгутин, Стефан Урош II Милутин, Стефан Владислав II, Стефан Урош III Дечански, Стефан Урош IV Душан, и Стефан Урош V. Име Стефан додавали су у част оснивача династије, традиције али и симболичне потврде њиховог права да владају.
Стевањдан је била крсна слава Стефана Твртка Првог Котроманића, а данас је крсна слава Републике Српске.
Прочитајте још
Један од седам ђакона
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму. Нјегово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.
Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
Чинио је многа чудеса
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: "Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице. Тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу. Свети првомученик Стефан, који је пострадао у данашњи дан, имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: "Господе, не урачунај им грех овај".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Народна веровања и обичаји
Код Срба постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Срби овог свеца називају Стеваном Ветровитим, плаше га се и поштују да им ветар не би одувао сено и сламу, а донео разне болести. Зато се верује да се на данашњи дан треба чувати ветра. Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стеван Ветровити даје ветар за њихова једра.
Ово је једна од распрострањенијих слава на нашим просторима, а значајна је и због тога јер је прва након Божића. За њу се везује неколико обичаја – тог дана се износи божићна слама из куће која се претходно пажљиво помете. Она се никако не баца јер се верује у њену плодотворну моћ, већ се ставља у воћњак, пчелињак или привредне зграде. Метла се више не користи за друге сврхе већ се чува у кући јер се верује да она доноси здравље. У Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан. Сламу су уклањале жене, по правилу ћутећи – да се не чује како одлази Божић.
