До 13 часова по локалном времену на поновљеним председничким изборима у Румунији гласало је 4.399.722 бирача, односно 24,46 одсто од укупног броја регистрованих бирача, саопштила је данас Стална изборна комисија (АЕП).
Како преноси Ађерпрес то је већа излазност него на председничким изборима у новембру 2024. године, када је до 13 часова гласало 21,99 одсто бирача.
У урбаним срединама гласало је 2.749.926 бирача, док је у руралним подручјима гласало 1.649.796 бирача.
Преко мобилних гласачких кутија гласало је укупно 35.903 бирача, а о од 24,46 одсто гласача, 21,32 су они који живе у Румунији, док је гласало 563.833 бирача у дијаспори.
Гласање у иностранству почело је у петак у 07 часова по локалном времену и наставља се до недеље у 21 час.
Прочитајте још
Највећи одзив бирача у дијаспори регистрован је у Италији, Немачкој, Великој Британији, Шпанији и Француској.
Ко су фаворити
Ђорђе Симион, десничарски евроскептик, води у анкетама пре првог круга гласања, пет месеци након што су претходни председнички избори, на којима је убедљиво водио десничар Калин Ђорђеску, поништени због наводне умешаности Русије, што Москва одбацује.
Фото: Профимедиа
Симион се нада да ће искористити широко распрострањено незадовољство јавности због поништавања избора, након што је преузео водећу улогу од екстремног десничара Ђорђескуа, коме је након поништених избора забрањено да се кандидује, преноси Ројтерс.
Симион (38) се противи пружању војне помоћи суседној Украјини, критикује руководство ЕУ и подржава покрет Доналда Трампа "Учинимо Америку поново великом".
Као конзервативни хришћанин, подржао је неуспешан референдум 2018. године који је имао за циљ да забрани истополне бракове.
Победа Симиона могла би да изолује Румунију у иностранству, умањи приватне инвестиције и учини земљу мање предвидљивом и мање кооперативном чланицом НАТО по питању војне помоћи Кијеву, оцењује Ројтерс и додаје да би то ишло у корист Русије док води рат у Украјини, истиче агенција.
Фото: Профимедиа
Ако буде изабран, Симион је рекао да ће објавити колико је Румунија допринела ратним напорима у Украјини на штету субвенција за румунску децу и пензије.
Симион је подржао враћање Румуније на границе из 1940. године, које обухватају територије које су данас део Бугарске, Молдавије и Украјине, а забрањен му је улазак у последње две земље.
Симион води са 30,2 одсто подршке, док бивши сенатор Крин Антонеску има 24,3 одсто подршке, а градоначелник Букурешта Никушор Дан 22,4 процената.
Анкета је спроведена међу 3.247 људи од 28. априла до 1. маја, са маргином грешке од два одсто.
Резултати испитивања јавног мњења сугеришу да Симион неће освојити довољно гласова да избегне други круг гласања, заказан за 18. мај.
Симион је политичку каријеру започео као активиста, залажући се за уједињење Румуније и Молдавије међу букурештанским фудбалским хулиганима да би 2019. основао странку Алијанса за уједињење Румуна (АУР), преноси Дојче веле.
На парламентарним изборима одржаним 1. децембра 2024. АУР је са око 18 процената постала друга најјача снага.
Заједно са још две странке, десничарски екстремисти имају око 35 процената места у румунском парламенту.
Симион је последњих година био познат по изузетно агресивном понашању и физичким обрачунима у парламенту.
Фото: Профимедиа
У фебруару 2022. физички је напао министра за говорницом.
Једној бившој страначкој колегиници је у децембру 2023. на пленарном заседању викнуо: "Сексуално ћу те напаствивати, крмачо једна."
Његови ТикТок и Фејсбук видео снимци углавном су у типичном насилном језику румунских уличних криминалаца.
Симион је осумњичен да има везе са руском обавештајном службом ФСБ и руским ултранационалистима, укључујући идеолога руско-евроазијског фашизма, Александра Дугина.
Друго место у анкетама деле бивши национал-либерални политичар Крин Антонеску (65) и букурештански градоначелник Никусор Дан (55), при чему Антонеску у већини анкета благо предњачи.
Крин Антонеску је пре уласка у политику радио је као професор историје, има двоје деце, а његова супруга, Адина Велеан, је бивша европска комесарка за транспорт.
Он је заједнички кандидат владајуће трочлане коалиције из Социјалдемократске партије (ПСД), Национално-либералне партије (ПНЛ) и Демократског савеза Мађара у Румунији (УДМР).
Био је централна политичка фигура у државној кризи 2012. када је циљ био ослабити борбу против корупције.
Био је председник Националне либералне партије (ПНЛ) од 2009. до 2014. и обављао је више високих државних функција, укључујући и место председника Сената Румуније.
Током политичке кризе 2012. кратко је био и вршилац дужности председника Румуније, након суспензије тадашњег председника Трајана Басескуа.
У својој кампањи, Антонеску се залагао за повећање буџета за одбрану, подршку Украјини и увођење цивилних унија за истополне парове, док истовремено истиче важност чланства Румуније у ЕУ и НАТО савезу.
Поједини румунски медији га иронично називају "човеком из прошлости који жели да Румунију води напред", алудирајући на назив његовог изборног савеза "Румунија напред".
Никушор Дан, градоначелник Букурешта би заиста могао да унапреди Румунију.
Овај прогресивно-либерални, независни политичар, који је стекао име као активиста против букурештанске мафије некретнина и суоснивач зелено-либералне протестне странке Унија Спасимо Румунију (УСР).
Дан је докторирао математику и важи за поштеног, некорумпираног, али и не превише успешног у својој функцији градоначелника Букурешта, јер се сам бори против моћног апарата.
Дан живи са својом дугогодишњом партнерком, с којом има двоје деце и залаже се за безусловну подршку Украјини.
Важи за разумног, рационалног политичара, који проблемима приступа аналитички и тежи дугорочним решењима.
Такође, важи за политичара блиског народу: на пример, отворио је за грађане главни улаз букурештанске градске управе, који је деценијама коришћен само за одређене церемоније.
У недељу, у првом кругу, највероватније неће бити донета одлука о будућем председнику јер је за то потребна апсолутна већина коју вероватно нече освојити ниједан кандидат.
Други круг избора је планиран за 18. мај 2025.
Председник Румуније може да буде изабран на ту функцију у два петогодишња мандата и има полуизвршну улогу, укључујући командовање оружаним снагама и председавање Саветом за безбедност који одлучује о војној помоћи.
Он представља Румунију на самитима ЕУ и НАТО-а, може да стави вето на важне одлуке ЕУ и именује премијера, главне судије, тужиоце и шефове обавештајних служби.
Гласачка места су отворена од 7 сати ујутру до 21 час увече.
Румуни са правом гласа, њих 19 милиона, могу да гласају на било ком од 18.979 бирачких места широм земље. Додатних 965 бирачких места биће организовано у земљама где постоји велика румунска дијаспора, укључујући Малту, Италију, Шпанију, Британију, Немачку, Француску, Молдавију и Сједињене Америчке Државе.
БОНУС ВИДЕО:
