У СЛАВУ БОГА: На КиМ, код границе,засветлео нови крст (ФОТО)

На самом југу српске покрајине Косово и Метохија, у косовком делу, у околини Штрпца, недалеко од границе са Северном Македонијом, засијао је нови крст.

На брду изнад цркве Свете Петке у Беревцу Срби су заменили стари крст од дрвета, новим металним, јавља "Радио Борзани Брезовица".

Фото: Фејсбук/Radio Borzani Brezovica/Парохија Штрпце

 

- Свака част људима који су помогли у реализацији пројекта - стоји у објави на Фејсбук групи Парохије Штрпце.

 

Храм у ком је Цар Душан писао законик

Црква Свете Петке у Беревцу у општини Штрпце, је црква Српске православне цркве и споменик културе од изузетног значаја, подигнута у XVI, а обновљена у XIX веку. Црква Св. Петке је била најуважанија од свих цркава у Сиринићкој Жупи.

И у XII и XIII веку се могу пронаћи подаци о постојању храма на том месту, у селу Беревце у општини Штрпце - најјужнијој српској енклави на Косову и Метохији, око које су северно општине Урошевац и Сува Река, на истоку Призрен, западу Качаник, а на југу Северна Македонија.

Фото: Википедија/Ненад Вукићевић

 

Подаци о овој светињи налазе се у Српском јеванђељу из XIII века, које се чува у париској Националној библиотеци Француске.

Постоји предање да је Цар Душан писао део законика седећи испред цркве са погледом на венац Шар планине.

Фото: Википедија

 

Повеља краља Стефана Душана из 1331. године издата у пиргу манастира Хиландар спомиње Сиринићку жупу као метох манастира Хиландар. Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром.

Изглед цркве Свете Петке у Беревцу

Црква је једнобродна, мањих димензија, правоугаоне основе, са истакнутом олтарском апсидом, споља тространо и изнутра полукружном. Лево и десно од ње су урезане, лучно завршене, нише проскомидије и ђаконикона. Црква је зидана каменом и пресведена полуобличастим сводом, споља је високи сокл и једноставно профилисани поткровни венац. Улазна врата су лучно завршена са старим каменим прагом и два степеника. У цркву се улази кроз дозидану припрату са двоја врата на јужном зиду. Тако је западни портал цркве остао заклоњен. Под цркве је од камених плоча, делимично заливен бетоном.

По обнови цркве у XIX веку, осликана је од стране зографа Стерија из Кожана, који је урадио и иконостас и икону Светог Николе, и оставио запис о свом раду завршеном новембра 1858, изнад улаза у цркву.

У првој зони су стојеће фигуре, док су изнад њих медаљони са допојасним ликовима светитеља, а изнад ових сцене Великих празника. У апсиди је Богородица Знамења са ликом Христа у медаљону на грудима, испод ње су Свети Јован Златоусти и Свети Василије, а у северној ниши Вазнесење Христово. У доњој зони наоса, испод прве зоне фресака, сачувана је геометријска декорација од разнобојних сликаних спиралним трака. Реч је о квалитетном сликарству, посебно умешно и са пажњом обрађеним светитељским ликовима, које карактерише продуховљен израз и индивидуализација. Иконостас је сликан темпером на дрвету. У соклу су елипсасти медаљони са цвећем у вазама. Изнад њих су престоне иконе Светог арханђела Михаила (на северним дверима), Богородице са Христом, Благовести на Царским дверима, Исуса Христа, темпера на дасци, и Светог Саве архиепископа српског. Изнад престоних икона је Деизисни чин.

БОНУС ВИДЕО: