Весна Пећанац глумила је у антологијским филмовима њеног покојног супруга, "Лепота порока", "Чудо невиђено", "У име народа", "Смрт господина Голуже", гледали смо је и у серијама других аутора ("Позориште у кући", "Филип на коњу", "Повратак отписаних"), али је се већина прво сетити њене веселе, крупнооке Јеке у легендарном остварењу "Ђекна још није умрла, а кад ће не знамо".

На друштвеним мрежама освануле су фотографије које приказују Весну у просторијама добротвроне организације Верско добротворно старатељство.

- Редовна корисница кухиње Верског добротворног старатељства. Да ли препознајете жену са фотографија - писало је у опису фотографија.

Весна је обожавала своју професију и говорила да никада не жели да оде у пензију, али породичне трагедије удаљиле су је од сцене. За кратко време изгубила је мужа и родитеље, и није могла да поднесе да гледа како се људи око ње смеју. Глумица није крила да се у њен живот уселила велика туга и да је пала у дубоку депресију.

 

 

- У време бомбардовања Живко је ишчилео. Осетила сам огроман бол, превелику тугу. Један син отишао је да се монаши. Рекао је: "Мени су сви бедеми срушени". Остала сам да зурим у зид, пала у депресију. Некада смо били велика, ведра, сложна и многорадна породица... Нисам могла да играм, затражила сам пензију. Посао комичара је да дарује радост људима, а ја нисам више имала радости. Пензија - седам хиљада динара. Били смо гладни. Мислила сам да сам због тога потпуно изгубила меморију. Једна милосрдна шефица у самоуслузи у близини куће годинама нам је храну давала на кредит, волела је Живкове филмове. Још је био жив. Сећам се да сам једном добила неки новац, и могла да бирам да ли да одем на пијацу или њој вратим део дуга. Одем, ипак, на пијацу. Из кесе ми је вирио млади лук и ја сам кружила по целом кварту да ме она не би видела. Испричам Живку, а он ми каже: Одиграј то на сцени. И то је живот - испричала је Весна својевремено за "Новости".

Након смрти супруга, живот јој се претворио у нови пакао. У јавност је 2006. године доспела информација да Весну злоставља син.

- После смрти супруга, плодног црногорског редитеља Живка Николића, Весна живи страшним животом и непрестано води битку са сином који је више пута вербално, па чак и физички малтретирао - рекао је тада саговорник листа "Прес".

Глумица је тада из породичног дома побегла у прихватилиште за жртве насиља у породици, како би се спасила злостављања свог сина.

 

 

- Јадна жена није имала излаза и побегла је од куће. Уточиште и дом је нашла у једној невладиној организацији, која је спасла од насиља прихватајући је под свој кров. Веснин животни пут је постао веома тежак непосредно после Живкове смрти. Осамдесетих година Пећанчева је отишла у Америку са синовима и мужем. Стигавши у Холивуд, видели су да ту за њих нема места. Покупили су се једног дана и кренули назад за Југославију. Отишли су у Црну Гору, где је Живко и умро 2001. године. Након супругове смрти, глумица се вратила у Београд са синовима због њиховог школовања. Тада су и почеле њене муке, које су се, ето, завршиле у прихватилишту за жртве насиља - открио је тада извор овог листа.

О наводном злостављању сина Весна никада није желела да говори, већ се увек храбро, са осмехом присећа детаља из прошлости, како из пословног тако и из приватног живота. У септембру прошле године, син глумице објавио је статус на Фејсбуку у ком је навео да је његова мама имала саобраћајку и да је том приликом откривено и да је позитивна на корона вирус.

- Кева ми имала саобраћајку јуче. Клепио је ауто и сломио јој пет ребара. У Клиничком центру јој констатовали позитивност на Ковид и сад је онако сломљену пребацују у Ковид болницу у Батаји. То значи да нећу моћи да је посетим. Држ се Веки - написао је Петар тада, а онда кроз неколико сати обрисао своју објаву.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".