Хрватска глумица Кармен Сунчана Ловрић (39), позната по улогама у серијама "Ружа вјетрова", "Забрањена љубав" и "Кумови", добила је две дијагнозе, спој аутизма и АДХД-а (поремећаја пажње с хиперактивношћу) о чему је одлучила да јавно говори.
Глумица Кармен Сунчана Ловрић оглсила се на свом Фејсбуку где је у емотивној објави рекла како је то утицало на њено одрастање.
- Јуче сам добила потврду АУДХД. Спој аутизма и АДХД-а или како је рекла психолог, ја сам "изузетно високо организовани хаос". И таман сад читам нешто о школском систему и сећам се колико ми је било тешко седети мирно. Урадила бих пре свих задатак и онда бих морала у тишини да седим мирно. Не знам којем је детету, неуротипичном или неуродивергентном, лако седети сатима мирно, без мицања, без дрмања ногу, без занимације... Смем ли нешто да цртам? Не, ово није час ликовног! Смем ли да изађем ван? Не, мораш бити на свом месту! Смем ли да помогнем другарици до мене? Не, то није твој задатак! Смем ли да се окренем барем? Не, мораш гледати у таблу! Смем ли...? Не смеш! - присећала се она и додала:
- И тако сам ја седела 'потпуно' мирно, нисам клатила ноге, нисам се окретала, вртела, ћутала сам и гледала пред себе, а испод клупе сам до крви цепала кожицу око ноктију, јер је то био некакав издувни вентил. Хвала школском систему за две операције нокта у основној, до те мере сам себи цепала кожу да бих издржала ваше прохтеве. Имала сам све петице јер сам схватила да тако могу да прођем испод радара. Само им је то битно, имај све петице и онда си добра, исправна, с тобом је све у реду. Хвала школо што си ме научила како да варам систем, како и када да се јавим да одрадим квоту и добијем своју петицу, па да остатак градива ни не морам да учим. Напамет. То сте хтели од нас. Данас више него икад учим. Обожавам учење. Стално нешто ново читам, проучавам, закачим се на неку тему и не стајем док је не исцрпим... Баш ми је лепо тако да учим, слободно, са занимањем, са разумевањем, креативно, читајући док висим наглавачке с лустера на плафону или ходајући горе-доле, јер мени тако паше... Видела сам неки дан снимак учионице која је направљена као учионица/играоница/спортска дворана. Деца уче, па скачу, па опет уче, заједно решавају задатке, заинтересована су, не морају да седе мирно, могу да бирају како желе да уче, којим темпом, на који начин, имају могућност кретања и испољавања вишка енергије, игре и забаве, све је то спојено у једно, као живот. Ако ћу икад имати дете, волела бих да иде у такву школу... П.С. Браћо и сестре 'али ти не изгледаш аутистично', јавите ми се" - поручила је она.