Алекса Аврамовић имао је нешто другачији пут од свих осталих његових саиграча из кошаркашке репрезентације, с обзиром да је тек са 20 година професионално почео да се бави овим спортом.
Фото: Профимедиа
Како је и сам често истицао, живео је потпуно нормалним животом, одлучио је да упише факултет у Београду и да се посвети студијама ДИФ-а. Тренирао је и у ОКК Београду где је тек добио солидну шансу после Младости и Борца из Чачка где није имао прилике да заигра.
- Није било реално да играм за млађе категорије Србије. Био сам висок само 166 цм у средњој школи, али сам до 18 године порастао на 192 цм колико сам и сада. Мицић, Радичевић, Новак и Пот су били испред мене и много бољи тада -рекао је Аврамовић за Журнал својевремено.
Но, од тада његова каријера креће узлазном путањом, па данас игра у московском ЦСКА о чему је пре само десет година могао да машта, но, упорност, труд, рад и таленат увек пронађу прави пут.
Фото: Инстаграм принтскрин/цскабаскет
Рођен у Чачку, одрастао у селу надомак Ариља код деке и баке, Алекса Аврамовић никада се није либио да се бави било којим послом везаним за кућу и домаћинство, па је као веома млад редовно брао малине.
Прочитајте још
Сада из ове перспективе, делује му као да га је управо то оформило као личност и на неки начин као професионалног спортисту, јер је, веома напорно то радити на плус 40 колико углавном буде напољу у периоду када је сезона брања малина.
- Село Латвица код Ариља, малинарски крај. Никад ме није стид да кажем, у врхунцу сам брао много, много малина и наравно и мој покојни деда је имао малине. Сигурно је утицало брање малина на мој ментални склоп, не умем то да опишем како је на 40 степени радити то - рекао је кошаркаш недавно.
Баш због своје непосредности, духовитости Алекса Аврамовић је засигурно сада један од омиљених кошаркаша српске репрезентације.
Они који време проводе са њим говоре да је невероватно отворена особа, крајње искрена и да су му речи, после лопте, омиљена играчка.
Хелло
