Милдред Агнес Мартинес је жена која је својим животом обликовала духовни пут Роберта Превоста, данашњег папеЛава XIV.
Фото: Профимедиа
Њен утицај је долазио из свакодневне посвећености вери, породици и заједници. Кроз свој живот и рад, Мили је оставила дубок траг на све који су је познавали, а њен син, садашњи папа, цео живот живу у духу вредности које му је она усађивала.
Мила је била мајка, стуб дома, певачица у црквеном хору, библиотекарка и тиха хероина из чикашке парохије. Рођена у време када су се женама, а још мање женама мешовитог порекла, ретко отварала врата високошколског образовања, она је својом вером, знањем и преданошћу уткала темеље духовног пута свог сина, Роберта Превоста - данашњег папе Лава XIV.
Милдред је рођена 30. децембра 1911. године у Чикагу, као ћерка Џозефа Мартинеса, трговца дуваном пореклом из Доминиканске Републике, и Луиз Бакие, рођене у Њу Орлеансу, из шпанско-католичке заједнице. Њихова породица се настанила у Седмом дистрикту Чикага, мултиетничком насељу снажног католичког духа.
У том живописном и вером прожетом окружењу, Милдред је одрасла у атмосфери дубоког поштовања према духовности, образовању и заједници. Била је, како би се данас рекло, жена испред свог времена.
Прочитајте још
Опак тада су високо образовање ретко похађале жене, углавном су их похађали мушкарци, а нарочито ретко жене афроамеричког или мешовитог порекла, али Милдред је у 34. години уписала Универзитет ДеПол у Чикагу. Дипломирала је библиотекарство 1947. године, а затим завршила и мастер студије из образовања.
Радила је као библиотекарка у више католичких школа и цркава. Ипак, подједнако колико је била међу књигама, Мили је била и међу људима - певала је у црквеном хору, предводила друштва верника и организовала бројне хуманитарне акције. Била је глас разума, радости и вере у сваком кутку парохије Свете Марије Узнесења.
У предграђу Долтон, јужно од Чикага, где је живела са супругом Лујем Маријусом Превостом, сином француских имиграната, њихова кућа била је место сусрета, молитве и добре кухиње. И, како сведоче њихови познаници, ту се није долазило само због вере, већ и због чувене Милиине кухиње, која је носила дух Луизијане - зачињену, срдачну и домаћинску.
Ту су своју децу, међу којима и малог Роберта, посматрали и свештеници који су често свраћали. Био је то дом у коме се вера није учила - већ живела. Уз песму, молитву и свакодневне мале службе.
Мили је, како сведочи њен најстарији син Џон Превост, била више од мајке - била је духовни стуб целе породице. Њене две сестре су постале часне сестре, муж је био катехета, али је Милдред била та која је свакодневно показивала веру на делу.
"Ишла је на мису сваког дана, чистила је олтаре, цркву, сакристију, учествовала у свим прикупљањима помоћи... Никада је нисам видео у панталонама", рекао је њен син Џон за Чикаго Сан Тајмс.
Фото: Профимедиа
Таква свакодневна доследност и посвећеност оставила је неизбрисив траг на малом Роберту, који је већ са 14 година одлучио да уђе у богословију, одбацивши све што живот младог Американца тог доба носи - за позив који га је водио до папинског трона.
Роберт Превост је најпре постао мисионар у Перуу, затим бискуп, потом кардинал, и на крају - Папа Лав XIV. Иако је његова мајка Милдред преминула 1990. године, не дочекавши ни синовљево бискупско ређење, њена присутност осећа се у сваком његовом гесту, свакој реченици, сваком папинском позиву на служење, једноставности и понизности.
Мили није само одгајила папу, она је оставила неизбрисив траг и у чикашкој парохији где је основала библиотеку, неговала песму и била ослонац многима. Данас, док Римокатоличка црква поздравља новог поглавара, свет се све више интересује за жену из предграђа Чикага, која је своју мисију остварила не из проповедаонице, већ из дома пуног књига, зачина и вере. Њен утицај није био у великим гестама, већ у тишини која је стварала темеље на којима ће њен син изградити своју духовну мисију.
Стил
