Такву причу има и амерички сенатор Вилијам Бар, а све је почело 1970. године. Снатор Бар из Илиноиса тада је преживео атентат у којем је изгубио ногу. Упркос медицинским напорима, трпео је хроничне болове и високу температуру. Једне ноћи, почео је да сања необичан сан: пењање ка белој цркви у стени, где га је дочекивао старац беле косе и браде, који је исцељивао болесне додиром. Сан се понављао, али сенатор није знао о ком месту се ради.
Болови су му постајали свакодневна мука, а лекари, и поред труда, нису успевали да зауставе грозницу и друге симптоме који су се све чешће јављали. Дани су пролазили у немоћи, а ноћи у немиру — све док једне вечери није уснио сан који ће му заувек променити живот. У сну се налазио на уској стази која је водила ка високој стени, обавијеној маглом. Изнад ње, у самом срцу камене литице, стајала је мала бела црква, готово нестварна у тој узвишеној тишини. Сваке ноћи сан се понављао, и сваки пут га је пред црквом дочекивао старац дуге беле косе и браде, обучен у једноставну мантију, чије присуство није изазивало страх, већ дубок мир.
Тај старац није говорио његовим језиком, али га је савршено разумео. Без речи, руком му је показивао да пође за њим, водећи га кроз камене ходнике и тихе одаје цркве, у којима су лежали болесници. Додирима својих руку, старац их је исцељивао — и они су устајали, захвални, са сузама у очима. Бар је знао да сан није обичан. Осетио је да гледа нешто свето.
Фото: Архив Новости
- Осећао сам мир који никада раније нисам искусио. Тај човек није био само вођа у сну — био је неко ко је знао све моје ране, спољашње и унутрашње. Био је светац, иако то тада још нисам знао - рекао је касније Бар својој супрузи Дојни.
Његова жена, и сама лекарка, није одмах знала шта да мисли. Ипак, како су се снови настављали — увек исти, увек јасни — обоје су схватили да то није пука фантазија, већ позив. Судбински знак.
Прочитајте још
Откривање Острога: Сан постаје стварност
Потрага за одговорима водила га је до једног реномираног протетичара југословенског порекла, код ког је ишао на израду нове протезе. У његовој канцеларији, на зиду, висила је слика — бела црква у стени, баш као из сна. И икона. Свети Василије Острошки.
- То је то! - узвикнуо је сенатор, готово занемелећи од изненађења. Протетичар, Јан, испричао му је о манастиру Острог, о моштима свеца и о хиљадама верника који долазе тражећи утеху и оздрављење. Охрабрен, одлучио је да посети манастир Острог 1980. године, заједно са групом пацијената са ампутираним екстремитетима.
Фото: И. Маринковић
Током боравка у манастиру, сенатор је свакодневно уз велики физички напор посећивао Горњи манастир, клечећи пред моштима Светог Василија и молећи се. Болови су се постепено смањивали, а духовна снага расла. По повратку у САД, болови су нестали, а Бар је пронашао нову животну сврху. Те 1980. године, Бар је одлучио да не оклева. Придружио се групи људи с ампутацијама и кренуо пут Црне Горе. Пре посете манастиру постио је, молио се, живео испоснички и учио молитве на српском језику. Свакога дана пењао се, уз велики физички напор, до Горњег манастира — вођен неком невидљивом, снажном силом.
- Осећао сам као да ме неко вуче навише, а истовремено подиже изнутра - записано је у књизи Плави голуб.
Клечао је пред моштима Светог Василија, данима, у тишини и молитви. Болови су нестајали. У души — потпуни мир.
- Посете Горњем манастиру не могу се упоредити ни са чим на свету - рекао је касније. - Тамо сам пронашао оно што ниједна медицина није могла да ми да — смисао и веру.
Бар се у САД вратио без болова, са осмехом, са иконом у руци и духовним миром у срцу. Неколико икона Светог Василија Острошког поклонио је својим најближима, као знак светлости коју је понео из беле цркве у стени, са висине која више не припада само овом свету.
Фото: И. Маринковић
- Осетио сам како ми тело постаје лагано, као да га више не носим. Моји болови су једноставно ишчезли, а у срцу је остала тишина коју никада раније нисам познавао - наводи Бар у сведочењу које је пренела његова супруга.
Сведочанство супруге: Књига "Плави голуб"
Супруга сенатора, др Дојна Галић Бар, амерички психијатар црногорског порекла, забележила је ову причу у својој књизи "Плави голуб". Књига је постала сведочанство о снази вере и исцељењу које превазилази границе разума.
- Мој муж је отпутовао као политичар, а вратио се као верник. Острог му није излечио само тело, већ и душу - пише Дојна у поглављу посвећеном њиховој посети Црној Гори.
Острог: Место чуда и вере
Манастир Острог, уклесан у стену планине Острошке греде, једно је од најпосећенијих православних светилишта на Балкану. Познат је по бројним сведочанствима о чудесним исцељењима и духовним преображајима. Верници свих вероисповести долазе у нади да ће пронаћи мир, здравље и духовну снагу.
- Стајао сам пред моштима, окружен тишином. Нисам знао ниједну молитву напамет, али срце је говорило све. Осетио сам присуство светитеља - изјавио је Бар у једној забелешци коју је супруга пренела у књизи.
Ова прича је заснована на сведочанствима из књиге "Плави голуб" и доступним изворима. Иако нема званичних потврда из америчких институција, прича остаје инспирација за многе.
(Она.рс/awakeningtimes.com/me.visit-montenegro.com/)
БОНУС ВИДЕО:
