КРИМИНАЛАЦ ИЛИ ХЕРОЈ: Ко је био Жељко Ражнатовић АРКАН?

Цео серијал "Жељко Ражнатовић Аркан" можете испратити на ЛИНКУ.

Датум рођења/смрти: 17. април 1952 - 15. јануар 2000.

Место рођења: Брежице (Словенија)

Познат по: Наводни "послови" за Службу државне безбедности. Најмоћнији жестоки момак у историји Србије, такође и народни посланик. Власник ФК "Обилић". Командант Српске добровољачке гарде. Председник странке Српског јединства. Супруг Светлане Цеце Ражнатовић.

Оптужен за: Ратне злочине у рату у Хрватској и БиХ, туче, пљачке, рекет, пуцњаве, наводна убиства, шверц, застрашивања за Државну безбедност, илегална трговина на фудбалском тржишту.

Фото: Н. Параушић

Не само да је његово убиство покривено велом мистерије, већ је читав његов живот био такав, а дан после његове смрти, "Новости" су писале овако:

ПРИЧА О АНТИХЕРОЈУ

Још као дечак, а потом пунолетан, осуђиван је, у СФРЈ и Европи, због тешких крађа и оружаних пљачки. Интерпол је у неколико наврата расписивао потерницу за њим. Широј јавности постао је познат као вођа и оснивач навијача Црвене звезде - "Делија". По распаду друге Југославије, постао командант Српске добровољачке гарде. 

Контраверзни Жељко Ражнатовић Аркан, за неке херој, за неке криминалац, рођен је 17. априла 1952. године, у Брежицама, у Словенији, од оца Вељка, официра ЈНА, и мајке Славке. 

Још као дечак, а потом и као пунолетан, осуђиван је због тешких крађа и оружаних пљачки. Из истих разлога и у иностранству је хапшен неколико пута, и сваки пут је успевао да побегне из затвора у Белгији, Холандији, Немачкој, Швајцарској. 

Фото: Архив Борбе

Током 1974. године, у Шведскојизвршио је три оружана напада, и 12 крађа. Исте године, наводно, у Белгији био је актер у оружаној пљачки банке "Ламбер", а из затвора је побегао 4. јула 1979. године. 

У бифшој СР Немачкој провалио је у бижутеријску радњу 1. јуна 1981. године. Том приликом је рањен и ухваћен, али је из болнице успео да побегне са лажном француском личном картом.

С "ТИГРОВИМА" У РАТУ

Ако је веровати новинским текстовима, Аркана је тражио Интерпол црвеним потерницама, као терористу и опасног криминалца, стално наоружаног. Ипак, у Интерполовом досијеу, наводно недостају два догађаја из Аркановог београдског живота. Он је, наводи се, новембра 1983. године, у Улици 27. марта 34 упуцао двојицу милиционара, а 26, фебруара 1986. године, у Улици Лоле Рибара 4, тукао економисту Предрага Ђајића, бившег фудбалера Црвене звезде,због чега је пресудом, коју је донела судија Весна Бапшек из Првог општинског суда, осуђен на осам месеци затвора, што је одбројао у падинској скели.

Због пљачке банке у Загребу, за Ражнатовићем је расписана и потерница у Хрватској, на основу које су хтели да издејствују његово изручење преко интерпола. 

Према причама из осамдесетих година, Жељко Ражнатовић важио је и за поверљивог човека Службе државне безбедности. Једна од афера из тог периода у којој се најчешће спомињало Арканово име било је и мистериозно убиство Стјепана Ђурековића, једног од првих људи у то време моћне ИНЕ.

У једном од многобројних интервјуа, Ражнатовић је демантовао приче које су кружиле да је његов највећи, односно најпоузаднији сарадник био Стане Доланц, који је у последњим данима Титове ере важио за Брозовог наследника и најутицајнијег човека тадашње СФРЈ.

По избијању ратних сукоба на просторима бивше Југославије, Аркан са својом Српском добровољачком гардом, популарним "тигровима" учествовао је у борбама у Хрватској и Босни. Почетком зиме, која је претходила сукобу у Хрватској, осуђен је на шестомесечни затвор у Загребу, због пребацивања оружја. Када се, после краћег времена вратио из Загреба, одлежавши мањи део казне, београдско подземље, коме је по свему припадао дочекао га је као хероја. 

"ДИНАМО" - "ЗВЕЗДА"

Жупањски суд у Осјеку, преко хрватског одељења Интерпола расписао је потерницу за Арканом због кривичног дела "геноцида над хрватскимстановништвом у селима Шодоловци и Копривица". Осим тога, хрватски Интерпол сумњичио је Аркана да је у новембру 1991. године издао наредбу да се побије несрпски живаљ, у Борову селу и Вуковару.

У политички живот Србије, Ражнатовић је ушао као посланик у Скупштини Србије на челу групе грађана 1992. године. По распуштању тог сазива Скупштине, годину дана касније, оснива Странку српског јединства, са којом није успео да понови успех.

Како је својевремено тврдио, сигнал за оснивање добровољачке гарде, којом је он лично командовао, била је утакмица Динамо - Црвена звезда у Загребу, одиграна 13. маја 1990. године. 

- Ја сам од шачице навијача направио моћну и дисциплиновану јединицу која је с поносом бранила наш народ преко Дрине - изјавио је Аркан који је уочи избијања рата био вођа навијача Црвене звезде. 

О Аркану и његовим "Тигровима" кружиле су разне приче, од тога да силују и пљачкају недужно становништво, па до тога да су неустрашиви борци и заштитници српства. Сам Аркан истицао је ортодоксну веру у српство. Прва његова славна слика направљена је, на дан пада Вуковара на којој он погледом одмерава постројене хрватске војнике, који бацају своје "калашњикове" на земљу.

Фото: Архива Новости

- Дошао је као скроман војник дечијег лика, а ми га испраћамо као јунака - говорили су срби из Бијељине, приликомрегрутовања 17 младића за Арканову Српску добровољачку гарду.

Тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Луиз Арбур саопштила је да је септембра 1997. године подигла оптужницу против Ражнатовића као и да оптужница "остаје под печатом". Две недеље касније, у Хагу је обелодањено да је Аркан оптужен за злочине против човечности, како се наводи у налогу за хапшење, који је априла исте године подељен новинарима.

Када је обелодањено да је написана оптужница против њега. Аркан је за америчку ТВ мрежу Си-Ен-Ен, изјавио да одбацује оптужбе Хашког трибунала да је починио ратне злочине и оценио да је оптужница подигнута искључиво из политичких разлога. 

СПОРТ И ПОРОДИЦА

- Оптужница је подигнута због политичке ситуације, јер сам рекао да ћу уколико НАТО дође са копненим трупама отићи на Косово и са својим добровољцима бранити своју земљу - рекао је Аркан.

*"Нпортал" је решио да направи реконструкцију тог драматичног догађаја и да из архиве извуче старе новинске текстове и снимке из тог времена. Овај текст, објављен је у Вечерњим новостима 16. 1. 2000. године*

Жељко Ражнатовић је за собом оставио деветоро деце из неколико бракова, а његова последња супруга је једна од најпопуларнијих српских певачица Светлана Цеца Ражнатовић. О његовом брачном животу, биће више речи наредних дана.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".